Uprkos brojnim kampanjama koje imaju za cilj njegovo suzbijanje, trgovina ljudima i dalje predstavlja jedan od najvećih problema, ne samo Srbije, već čitavog sveta. Govoreći o svojim iskustva u radu sa ženama koje su preživele trgovinu ljudima, Sanja Kandić iz organizacije „Atina“, ističe da su one i prethodno bile žrtve nasilja, te da ih sistem uopšte nije prepoznavao.

„Samim tim, to nas dovodi do toga da su one kao žrtve neprimetne, a to znači da je i sam femicid nevidljiv. Žene, koje su preživele trgovinu ljudima, moraju da se bore, nakon toga, za svoj život“, naglašava Kandić, objašnjavajući da mnoge od njih, nakon ovakvog iskustva, doživi mentalnu smrt.

„Sama trgovina podrazumeva poništavanje slobode i integriteta. To je prvi aspekt sa kojim se susrećemo. U ženama je ubijen život, ispred vas je osoba, koja sebe ne doživljava kao živo biće. Nažalost, u svom radu sam imala situaciju, gde je, i pored podrške koja je pružena, krajni rezultat je bio fatalan. Posledice su fizičke, psihičke i veoma je teško izboriti se sa njima. Sa, a posebno bez adekvatne podrške“, rekla je Kandić, dodajući da nasilje ne sme da ima rasnu i etničku pripadnost, te da se ono ne može pripisavati tradciji jednog društva. Ona je navela primer deteta iz jedne migrantske porodice, koje je, uprkos tradicionalnom shvatanju sopstvenog okruženja, uspelo da se odupre nasilju u porodici.

„Reč je o ’ubistvu iz časti’. Pružili smo podršku devojčici od 16 godina, koja se oduprla nasilju, prijavivši člana svoje porodice. Njeni najbliži su imali stanovište da ona mora biti ubijene, jer ih je osramotila i narušila im ugled. Došlo je do pokušaja ubistva, nju su pokušali da udave, međutim, ona je uspela da pobegne. Kasnije je to bio prvi slučaj ove vrste koji je procesuiran kao pokušaj ubistva“, objašnjava Kandić.