Zašto postoji trgovina ljudima?

Kao i svaka druga industrija, u ovom slučaju kriminalna, poput trgovine drogom i oružjem, trgovina ljudima je vođena zakonima tržišta - principu ponude i potražnje. Puno faktora čine i decu i odrasle podložnim trgovini ljudima, međutim, razlog nije isključivo činjenica da postoje ljudi koji su u riziku od eksploatacije. Trgovina ljudima je podstaknuta potražnjom za jeftinom radnom snagom, uslugama i prostitucijom. Trgovci ljudima viktimizuju druge sa željom da profitiraju iz postojeće potražnje tržišta. Kao uzroci često se navode globalizacija, siromaštvo, nezaposlenost, verska, nacionalna i etnička netrpeljivost kao i ratovi i prirodne katastrofe. Ali, sve dok bude postojala potražnja za ljudima kao robom koju neko kupuje, preprodaje i iskorišćava, postojaće i trgovci ljudima. Da bi se rešio problem trgovine ljudima, neophodno je definisati faktore potražnje tržišta.
 

  • Potražnja za jeftinom radnom snagom
  •  

  •  
  •  
  •  
  •  
  • Da li ste znali da žrtve trgovine ljudima širom sveta proizvode veliki broj potrošačkih i prehrambenih proizvoda? Iako tek s vremena na vreme mediji objave da su u procesu proizvodnje pojedinih poznatih brendove eksploatisani ljudi i deca, mnogo češće nego što mislimo, negde u snabdevačkom lancu proizvoda koje kupujemo, prisutni su elementi prisilnog rada. Trgovcima jeftinom radnom snagom posao olakšava integracija ekonomije u svetu, zbog čega je moguće sve lakše i brže ubaciti proizvode proizvedene prisilnim radom na svetsko tržište. Trgovci radnom snagom iskorišavaju i porobljavaju podjednako strane državljane, od kojih neki legalno uđu u zemlju, kao i državljane svoje zemlje. U Srbiji je u porastu broj naših državljana koji su žrtve trgovine ljudima, dok strani državljani čine samo pet odsto od ukupnog broja žrtava.

    U poslednje vreme se sve više skreće pažnja na prisustnost radne eksploatacija, kao i da je ima svuda oko nas, ali i da društvo nije dovoljno senzibilisano da to uoči i prepozna. Zašto raste broj slučajeva trgovine radnom snagom? Potrošači stvaraju potražnju i na taj način daju podsticaj trgovcima. Potrošači mogu biti kompanije koje imaju potrebu za određenim vrstama usluga, potrošači koji kupuju jeftine proizvode koje proizvode žrtve trgovine, ili pojedinci koji koriste usluge žrtava trgovine. Ispitivanjem kako su proizvodi koje kupuje napravljeni, potrošači imaju moć da smanje ovaj tip potražnje i tako pomognu da se zaustavi trgovina ljudima. Međunarodna organizacija rada procenjuje da je 20.9 miliona ljudi prošle godine bilo na prisiljeno da radi, uključujući 14.2 miliona radno eksploatisanih.

  • Potražnja za uslugama seksa

    Pojedinci koji plaćaju za seks stvaraju potražnju za trgovinom seksom. Mnogi od njih mogu biti nesvesni, loše informisani, ili direktno negirati zlostavljačke uslove u situacijama trgovine seksom. Žene u ovom lancu, predstvaljaju robu kojom se trguje i tretiraju ih kao artikle. Žrtve, kao i svaka druga roba, mogu biti preprodate i po nekoliko puta različitim trgovcima u različitim gradovima, državama.

    Žrtve su često podvrgnute nasilju, pretnjama, kontroli ponašanja, lažnim obećanjima, lažima i manipulacijom od strane trgovaca ili makroa. Najčešće metode regrutovanja kojima se žene uvlače u lanac trgovine zarad prostitucije su potpuna prisila, otmica ili kidnapovanje, zatim obmana kroz obećanje o legalnom zaposlenju ili obmana poluistinom. Dok su pojedine žene potpuno svesne da će raditi kao prostitutke, ali nisu svesne da će biti žrtve nasilja ako odbiju ono što se od njih traži. I to je realnost koju popularni mediji kao što su određene knjige, filmovi, televizijske serije i muzika, ponekad zasenjuju i romantizuju bez priznanja prisustva trgovine seksom. A sa druge strane, to može da hrani potražnju pojedinaca da plate nekoga za seks. Uobičajeno je da žrtva trgovine ne želi i ne može da govori o svojoj situaciji sa klijentima ili da ih pita za pomoć. Na osnovu svedočenja žena koje su žrtve, one su trpele nasilje i bile zaplašene od strane njihovih trgovaca da lažu i da se drže svoje uloge. Zato klijenti ne mogu da shvate kakva istina se krije iza fasade i osmeha devojaka koje su u situaciji trgovine ljudima.

  • Rast potražnje

    Trgovina radnom snagom i seksom državljana Srbije, kao i stranih državljana, istrajava i cveta iz više razloga, uključujući:
     

    1. Nizak rizik: Pod ovim se podrazumeva situacija kada društvo nije dovoljno svesno ovog problema, kada državne institucije i institucije zajednice nisu pripremljene i dovoljno sposobne da odgovore na ovaj problem, kada zakoni nisu efikasni, kada ne postoje mreže sigurnosti za žrtve i kada policija ne istražuje, niti krivično goni počinioce zločina, kada se trgovci ljudima ne plaše jer procenjuju svoje kriminalne operacije kao nisko-rizične. Naime, rizik od otkrivanja i lišavanja slobode izvršilaca i njihovog krivičnog gonjenja je znatno niži u poređenju sa rizicima sa kojima se suočavaju izvršioci drugih krivičnih dela. A sa druge strane, same žrtve često nisu spremne da prijave trgovce ljudima jer se suočavaju sa opasnošću od deportacije, pretnjama, strahom od osvete i ostalim psledicama.
    2. Visoke zarade: Dokle god pojedinci budu spremni da plate za seks, dotle će postojati tržište koje je profitabilno za trgovce koji seksualno eksploatišu decu i odrasle. A trenutno postoji visoka i konstantna tražnja za jeftinom, nekvalifikovanom radnom snagom, uslugama seksa i drugim uslugama koje pružaju žrtve trgovine ljudima. Volja potrošača da kupuju proizvode i usluge iz industrija koje se oslanjaju na prisilni rad podstiče trgovce radnom snagom na maksimalno povećanje prihoda uz smanjenje troškove proizvodnje. Osim toga, eksploatacija žrtava trgovine traje duži vremenski period što trgovcima omogućava kontinuirani priliv novca, a početni kapital za bavljenje ovom kriminalnom delatnošću nije potreban.