Deset zemalja sa najviše robova na svetu

Dok mnogi veruju da je ropstvo stvar prošlosti, ono ostaje ozbiljan, mada umnogome skriven, problem. Procenjuje se da je 35.8 miliona ljudi porobljeno širom sveta, prema nedavnom izveštaju Walk Free Fondacije, organizacije za ljudska prava. 

Moderno ropstvo razlikuje se od tradicionalnog ropstva. U tradicionalnom ropstvu, koje je nezakonito u svakoj od 167 država koje su analizirane u Globalnom Indeksu Ropstva za 2014. godinu, ljudi su smatrani zakonskim vlasništvom. Međutim, moderno ropstvo, koje je definisano kao posedovanje, ili kontrola nad osobom, koja je lišava njenih prava u svrhu eksploatacije, postoji u svakoj od ovih 167 zemalja. 

U nekim zemljama, broj porobljenih je naročito visok. Samo u pet država nalazi se 61% ukupnog broja ljudi za koje se smatra da žive u modernom ropstvu, a 70% svih porobljenih ljudi živi u 10 zemalja. Indija ima najveći broj ljudi koji žive u modernom ropstvu, nešto više od 14 miliona. Na osnovu podataka iz Globalnog Indeksa Ropstva za 2014. godinu, ovo su zemlje sa najviše robova. 

Mnoge zemlje na listi su takođe među najmnogoljudnijim nacijama, što svakako igra ulogu u visokom broju robova. Sedam od 10 globalno najmnogoljudnijih nacija nalazi se među zemljama sa najvećim brojem ljudi koji žive u ropstvu. Međutim, sama veličina nije odgovorna za visok nivo ropstva u ovim nacijama. Na primer, SAD je treća po redu najmnogoljudnija zemlja na svetu, a ima daleko manji broj porobljenih ljudi od bilo koje druge države slične veličine.

Kliknite ovde da vidite države sa najviše robova 

Zapravo, zemlje sa najviše robova imaju i visoku zastupljenost ropstva, merenu po procentu populacije. Na primer, više od 1% populacije Indije, Pakistana, i Demokratske Republike Kongo je porobljeno, prema proceni Walk Free Fondacije, što je procenat viši nego u većini nacija. U Uzbekistanu 4% populacije živi u modernom ropstvu, što je drugi po redu najviši procenat u svetu.

Populacije ranjive na ropstvo često se nalaze u zemljama gde vlada nije stabilna, ili preovladava diskriminacija, navodi Walk Free Fondacija. Fiona Dejvid, izvršna direktorka globalnog istraživanja za Fondaciju, sažela je ulogu političke nestabilnosti u stvaranju ranjivosti, rekavši za 24/7 Vol Strit: “U konfliktnim situacijama prestaje vladavina prava. Ljudi više nemaju pristup policiji, ili drugim službama koje ih štite.” Slično tome, kada preovladava diskriminacija, ljudi takođe nemaju pristup važnim službama zaštite.

Ranjivost na ropstvo oblikovana je i ekonomskim i socijalnim razvojem zemlje. Zapravo, nacije sa najvećim brojem ljudi koji žive u ropstvu često su imale niske vrednosti Indeksa Ljudskog Razvoja (HDI). Sedam od deset zemalja na našoj listi bile su nisko na HDI rangu, i nisu uspele da uđu u prvih 100 rangiranih zemalja, od ukupno 187 ocenjenih. Država koja je naročito loše ocenjena je Demokratska Republika Kongo, u kojoj je nedostatak stabilnosti ometao razvoj i, zauzvrat, učinio ljude ranjivim na ropstvo.

Korupcija takođe često otežava politiku vlade i druge napore da se suzbije moderno ropstvo. Prema Dejvidovoj, ljudi su ranjiviji kada vladavina zakona nije dovoljno snažna da ih zaštiti, “a, naravno, korupcija ruši vladavinu zakona”. Grupa koja se zalaže za borbu protiv korupcije, Transparency International, ocenila je sve osim jedne zemlje na ovoj listi gore nego većinu zemalja u svom Indeksu Percepcije Korupcije za 2013. godinu.

Kako bi identifikovao zemlje u kojima najveći broj ljudi živi u modernom ropstvu, 24/7 Vol Strit analizirao je brojke iz Globalnog Indeksa Ropstva za 2014. godinu o procenjenoj populaciji koja živi u ropstvu u svakoj od zemalja. Indeks je obezbedio i približne procente stanovništva ovih zemalja koje živi u modernom ropstvu. Analizirali smo i podatke iz UN razvojnog programa Indeksa Ljudskog Razvoja (HDI). Ekonomski podaci, kao što je bruto domaći proizvod (GDP) po glavi stanovnika, dobijeni su od Međunarodnog Monetarnog Fonda (IMF). Podaci o korupciji potiču iz Indeksa Percepcije Korupcije za 2013. godinu, sastavljenog od strane grupe Transparency International.

 

Ovo su zemlje sa najviše robova.

10. Tajland

  • Procenjena populacija u modernom ropstvu: 475.300
  • Procenat populacije u modernom ropstvu: 0.71% (44. mesto)
  • Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.722 (78. najgore mesto)
  • GDP po glavi stanovnika 2013: 14.136 $(80. najniže mesto)

Prema Globalnom Indeksu Ropstva, procenjeno je da 475.300 stanovnika Tajlanda živi u modernom ropstvu, što Tajland stavlja na 10. mesto u svetu. U SAD-u se, suprotno tome, po grubim procenama prošle godine nalazilo nešto više od 60.000 modernih robova. Kao i u mnogim drugim zemljama azijsko-pacifičkog regiona - gde živi gotovo dve trećine ukupnog broja modernih robova - i na Tajlandu se ekonomija oslanja na nisko kvalifikovan rad, naročito u ribolovu i odevnoj industriji. Osim toga, radnici migranti iz susednih zemalja čine znatan deo radne snage Tajlanda, i možda je i veća verovatnoća da će oni biti uvučeni u prisilni rad, ili biti seksualno eksploatisani. Iako je vlada Tajlanda uložila napore u rešavanje problema modernog ropstva, mnoge od tih mera se slabo sprovode, ili su uništene visokim nivoom korupcije.

9. Bangladeš

  • Procenjena populacija u modernom ropstvu: 680.900
  • Procenat populacije u modernom ropstvu: 0.44% (59. mesto)
  • Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.558 (42. najgore mesto)
  • GDP po glavi stanovnika 2013: 3.167 $ (37. najniže mesto)

Prema Walk Free Fondaciji, rušenje osmospratne fabrike odeće prošle godine, koje je ubilo više od 1.000 radnika “iznelo je na videlo realnost radne eksploatacije u ovom sektoru, uključujući i nedovoljne plate, prekomerne radne sate, i nebezbedne objekte” u odevnoj industriji Bangladeša. Iako je nepoznato koji procenat nisko kvalifikovanih radnika u odevnoj industriji Bangladeša zapravo živi u modernom ropstvu, ovaj incident naglasio je neprilike loše tretiranih građana koji rade u neregulisanim i opasnim okruženjima. Odevna industrija Bangladeša rapidno se razvija poslednjih godina, a najveći deo proizvodnje namenjen je zapadnim zemljama. Korupcija verovatno pogoršava problem, kao što čini i u drugim zemljama u kojima veliki broj stanovnika živi u modernom ropstvu. Transparency International ocenio je da je korupcija u Bangladešu gora nego u većini drugih zemalja.

8. Indonezija

  • Procenjena populacija u modernom ropstvu: 714.100
  • Procenat populacije u modernom ropstvu: 0.29% (66. mesto)
  • Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.684 (66. najgore mesto)
  • GDP po glavi stanovnika 2013: 9.635 $ (69. najniže mesto)

Indonezija je jedna od najnaseljenijih zemalja sveta, sa skoro 250 miliona stanovnika. Takođe je i dom za procenjenih 714.100 osoba u modernom ropstvu, što je veći broj nego u većini drugih nacija. Prema Walk Free Fondaciji, “moderno ropstvo u Indoneziji karakteriše prisilni rad u kućama, poljoprivredi i ribolovu”. Izveštaj identifikuje proizvodnju palminog ulja kao naročito problematičnu, navodeći da njega često proizvode radnici koji su zarobljeni na plantažama. Palmino ulje se koristi u mnogim proizvodima koje Amerikanci konzumiraju, od karmina do sladoleda. Indonezija je, poput mnogih zemalja u razvoju, doživela relativno brz rast, kao i visoku inflaciju u odnosu na visoko razvijene zemlje.

7. Demokratska Republika Kongo

  • Procenjena populacija u modernom ropstvu: 762.900
  • Procenat populacije u modernom ropstvu: 1.13% (6. mesto)
  • Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.338 (2. najgore mesto)
  • GDP po glavi stanovnika 2013: 655 $ (3. najniže mesto)

Uprkos jakoj ekonomiji, koju karakteriše 8% GDP rasta u 2013. godini, Demokratska Republika Kongo (DRK) je i dalje među najmanje razvijenim zemljama sveta. DRK bila je poprište krvavog masovnog rata koji je zahvatio brojne afričke narode između 1998. i 2003. godine, i odneo milione života. Brojni oružani sukobi nastavljaju se do danas. Walk Free Fondacija napominje da su “Decenije političke nestabilnosti i nasilnog građanskog rata mnoge građane Demokratske Republike Kongo učinile ranjivim na moderno ropstvo”. Još jedan faktor je bogata baza resursa, jer je poznato da se robovi koriste u rudnicima dijamanata, bakra, i zlata. Odgovor vlade na ropstvo je neadekvatan, zbog čega su zaradili ocenu C u ovogodišnjem Globalnom Indeksu Ropstva. Prema Transparency International, DRK jedna je od najgore rangiranih nacija u Indeksu Percepcije Korupcije 2013.

6. Nigerija

  • Procenjena populacija u modernom ropstvu: 834.200
  • Procenat populacije u modernom ropstvu : 0.48% (52. mesto)
  • Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.504 (32. najgore mesto)
  • GDP po glavi stanovnika 2013: 5.746 $ (51. najniže mesto)

Nigerija ne pati zbog ratova i građanskih sukoba u istoj meri kao mnoge druge afričke nacije. Ipak, zemlja se i dalje bori sa modernim ropstvom. Procenjuje se da otprilike jedan na svakih 200 stanovnika živi u ropstvu, što je jedna od najviših stopa širom sveta. Uprkos problemu, vlada Nigerije je bolja od mnogih u pokušajima da reši ovo pitanje. Nigerija je jedna od samo osam podsaharskih zemalja sa jasnim budžetom - 11.9 miliona dolara - za finansiranje odgovora na trgovinu ljudima. Ovo je ujedno i najveći regionalni budžet, što je verovatno pomoglo vladi Nigerije da se najbolje rangira među afričkim zemljama po svom odgovoru na ropstvo. Korupcija je, međutim, još uvek veliki problem. Nigerijska naftna industrija, uključujući i državnu Nigerijsku Nacionalnu Naftnu Korporaciju, pod stalnom je kontrolom zbog sumnjivih poslova i ukradenih dobara.

5. Rusija

  • Procenjena populacija u modernom ropstvu: 1 milion
  • Procenat populacije u modernom ropstvu: 0.73% (32. mesto)
  • Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.778 (57. najbolje mesto)
  • GDP po glavi stanovnika 2013: 24.298 $ (46. najviše mesto)

Prema podacima Walk Free Fondacije, Rusija je jedna od samo pet zemalja u svetu sa preko milion ljudi koji žive kao moderni robovi. Ova brojka uključuje i radnike rođene u zemljama bivšim članicama Sovjetskog Saveza, kao i žene i decu kojima je trgovano kao seksualnim radnicima. Fondacija je izuzetno kritična i prema odgovoru ruske vlade na problem, i navodi da raširena korupcija u policiji povećava ranjivost Rusa koji žive u modernom ropstvu. Ruski GDP po glavi stanovnika je sa 24. 298 $ prošle godine bio viši nego u svim ostalim zemljama sa slično visokim brojem modernih robova. Međutim, pad cena nafte i ekonomske sankcije mogli bi da sputaju ekonomski rast Rusije.

4. Uzbekistan

  • Procenjena populacija u modernom ropstvu: 1.2 miliona
  • Procenat populacije u modernom ropstvu: 3.97% (2. najviše mesto)
  • Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.661 (60. najgore mesto)
  • GDP po glavi stanovnika 2013: 5.176 $ (48. najniže mesto)

Gruba procena je da 4% populacije Uzbekistana živi u modernom ropstvu, što je skoro najveći procenat u svetu. Prema Human Rights Watch-u “Prisilni rad dece i odraslih u sektoru pamuka pod pokroviteljstvom države nastavlja se u velikom obimu”, sa preko milion ljudi koji su prisiljeni da beru pamuk po dva meseca svake godine. Kampanja Pamuk, organizacija posvećena iskorenjivanju prisilnog rada u uzbekistanskoj industriji pamuka, procenjuje da je broj građana koji su prošle godine bili prisiljeni da beru pamuk oko pet miliona. Uprkos padu proizvodnje pamuka tokom poslednjih godina, i padu u globalnim cenama, i MMF i Azijska banka za razvoj prognoziraju snažan rast ekonomije Uzbekistana u 2014. i 2015. godini.

3. Pakistan

  • Procenjena populacija u modernom ropstvu: 2.1 milion
  • Procenat populacije u modernom ropstvu: 1.13% (6. najviše mesto)
  • Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.537 (39. najgore mesto)
  • GDP po glavi stanovnika 2013: 4.574 $ (44. najniže mesto)

Za više od 1% populacije Pakistana - ili procenjenih 2.058.200 ljudi — se smatra da žive u ropstvu, a obe brojke su među najvišima u svetu. Najčešći oblik ropstva u Pakistanu je dužničko ropstvo, tehnika koju često koriste poslodavci u neregulisanim i marginalnim industrijama. Kako radnici sve više tonu u dugove, drugi članovi porodice su često prisiljeni da pomognu da se otplati dug. Prema Walk Free Fondaciji, procenjuje se da ima 10 miliona dece radnika u Pakistanu. Prisilni brakovi i seksualna eksploatacija su takođe češći u Pakistanu nego u velikoj većini zemalja.

2. Kina

  • Procenjena populacija u modernom ropstvu: 3.2 miliona
  • Procenat populacije u modernom ropstvu: 0.24% (59. najniže mesto)
  • Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.719 (76. najgore mesto)
  • GDP po glavi stanovnika 2013: 11.868 $ (77. najniže mesto)

Gruba procena je da 3.2 miliona ljudi živi u modernom ropstvu u Kini. Ovako visoka brojka može delimično biti posledica veličine države, pošto je Kina najmnogoljudnija zemlja sa više od 1.3 milijarde stanovnika. Međutim, u SAD, koje su treća po redu najmnogoljudnija zemlja, prema Walk Free Fondaciji, nalazi se tek nešto više od 60.000 ljudi u modernom ropstvu. Kinina brza modernizacija i urbanizacija, dodaje Fondacija, “u korelaciji je sa velikim tokovima domaćih migranata koji se kreću po zemlji u potrazi za poslom”. Prošle godine, oko 166 miliona radnika napustilo je svoje gradove i radilo na drugim mestima, prema kineskom Nacionalnom Birou za Statistiku. Samo ta brojka veća je od ukupne radne snage Amerike. Takvi migranti radnici, prema navodima Fondacije, ranjivi su na moderno ropstvo u raznim industrijama, uključujući i građevinu i rudarstvo.

1. Indija

  • Procenjena populacija u modernom ropstvu: 14.3 miliona
  • Procenat populacije u modernom ropstvu: 1.14% (5. najviše mesto)
  • Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.586 (46. najgore mesto)
  • GDP po glavi stanovnika 2013: 5.450 $ (50. najniže mesto)

Kao druga po veličini populacija u svetu, možda nije iznenađujuće što Indija ima najveći ukupan broj stanovnika koji žive u uslovima modernog ropstva. 14.3 miliona modernih robova u Indiji, međutim, čine daleko najveću brojku u svetu, više od četiri puta veću od drugoplasirane zemlje. Rasprostranjenost ropstva u Indiji, kao i u drugim zemljama azijsko-pacifičkog regiona, u velikoj meri je posledica ekonomije koja zavisi od nisko kvalifikovane i jeftine radne snage. Dužnički rad je naročito rasprostranjen u zemlji. Prisilni brakovi i komercijalni seksualni radnici su takođe relativno česta pojava. Kao i mnoge druge zemlje sa velikim brojem modernih robova, i Indija je prilično siromašna. Indija je imala GDP po glavi stanovnika od samo 5.450 $ prošle godine, što je jedna od najnižih brojki u svetu.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.huffingtonpost.com/2014/11/22/most-modern-slaves_n_6204994.html