Rešavanje problema trgovine ljudima u svrhu seksualnog iskorišćavanja putem međunarodne saradnje

Rešavanje problema trgovine ljudima u svrhu seksualnog iskorišćavanja putem međunarodne saradnje

Logo: un.org

Sastanak regionalne ekspertske grupe (RGEM): „Rešavanje problema trgovine ljudima u svrhu seksualnog iskorišćavanja putem međunarodne saradnje“ održan je onlajn 9. i 10. juna 2021. godine. Sastanak je organizovala Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNODC) u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije, Ministarstvom spoljnih poslova Švedske i Ministarstvom Evrope i spoljnih poslova Francuske. Na sastanku su učestvovali Kancelarija za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Interpol, Evropol, Eurojust, Frontex, Državna agencija za istragu i zaštitu (SIPA) BiH, LEFÖ-IBF, La Strada Moldavija, javni tužioci iz Albanije, Moldavije, Crne Gore, Bugarske, Grčke, Švajcarske, Međunarodni centar za razvoj migracionih politika (ICMPD), OCRTEH, predstavnici jedinica za borbu protiv trgovine ljudima iz Velike Britanije, Severne Makedonije, Austrije, Bugarske, Hrvatske, Moldavije i Rumunije, među njima i organizacija Atina.

Predstavnica organizacije Atina, Marija Pantelić programska koordinatorka, bila je pozvana da govori o nacionalnoj praksi u borbi protiv trgovine ljudima u svrhu seksualnog iskorišćavanja putem međunarodne saradnje u Srbiji. Tom prilikom ona je naglasila da je još uvek potrebno raditi na poboljšanju i prilagođavanju nacionalne prakse savremenim tokovima u borbi protiv trgovine ljudima u svrhu seksualnog iskorišćavanja putem međunarodne saradnje, a sve u cilju što bolje zaštite žrtava trgovine ljudima. ”Kada je reč o saradnji na polju zaštite stranih državljana, a koji su identifikovani u Republici Srbiji, potrebno je bolje definisati uloge u koordinaciji zaštitom. Trenutno rešenje odnosi se na saradnju nacionalnih koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima, ili ministarstava u pojedinačnim državama. Međutim, nemaju sve države na isti način regulisanu niti funkciju koordinatora, niti nadležnosti u okviru ministarstava i često međudržavna komunikacija između institucija oduzima dosta vremena, a u ovim situacijama treba delati brzo”, rekla je Marija Pantelić.

“Ono što mi u organizaciji Atina smatramo posebno važnim u zaštiti i razmeni informacija jeste i direktno povezivanje organizacija civilnog društva koje pružaju podršku u obe države, radi razmene informacija o dobrobiti osobe, postignutim ciljevima, snagama i rizicima kojima je (bila) izložena. Ovo je posebno važno jer organizacije civilnog društva mogu na fleksibilniji način da reaguju ali i mnogo brže, imajući na umu uvek poverljivost podataka i pravo na privatnost same žrtve. U iskustvu organizacije Atina dešavalo se da kada je povratak žrtve organizovan iz inostranstva u Srbiju i kada je ostvaren kontakt direktno sa organizacijom koja pruža podršku u toj zemlji, da je došlo do konkretne razmene informacija što je vrlo značajno u radu, baš kao i kada se žrtve dobrovoljno vraćaju u svoju zemlju porekla iz Srbije (najbolji primer saradnje jeste između organizacija Atina i Vatra iz Albanije, naročito jer dve organizacije vezuje dugogodišnje strateško partnerstvo). Naravno, pre same razmene informacija, važno je da žrtva kojoj se pruža podrška ostane u kontaktu sa osobama (voditeljkama slučaja, psihološkinjama, socijalnim radnicama) sa kojima je prethodno ostvarila odnos poverenja, kako bi taj odnos zapravo bio dodatna snaga u novoj životnoj situaciji, ali i kako bi se smanjila šansa za retrafikovanje. Zbog toga, ovom prilikom naglašavamo važnost delovanja organizacija civilnog drustva i njihovo umrežavanje. Jedan od svetlih primera takve saradnje jeste u okviru mreže Međunarodne socijalne službe (ISS) čija je Atina članica, kao model internacionalne saradnje koji je naročito značajan kada su u pitanju domaći državljani u inostranstvu. Bitno je spomenuti da je ovo mehanizam saradnje koji postoji od 1924. godine i koji obuhvata preko 120 zemalja članica”.

"Što se prevencije tiče, stav organizacije Atine jeste da je jako važno da se kreiraju kampanje koje targetiraju osobe u riziku u zemlji porekla, a koje se odnose na potencijalne rizike prilikom odlaska u inostranstvo. Atina je tokom 2020. godine tesno obrađivala temu radne eksploatacije na lokalnom nivou a uz podršku Saveta Evrope, gde su profesionalci iz oblasti zapošljavanja i inspektori rada jasno ukazali na ograničene mogućnosti praćenja ljudi i provere rizika kada je reč o odlascima inostranstvu, pa u tom smislu treba dodatno jačati internacionalna partnerstva na različitim nivoima”.

“Osećamo obavezu danas i da naglasimo da se u poslednjih par godina uočava trend rasta broja žrtava trgovine ljudima i drugih oblika eksploatacije ali i rodno zasnovanog nasilja koje se vraćaju u Srbiju po ugovorima o readmisiji”, istakla je koleginica Pantelić, ali i da je “zapravo mehanizam njihovog povratka nedovoljno uređen. Bez obzira na to što Standardne operativne procedure u Srbiji regulišu proces povratka žrtava, ovaj postupak nije do kraja jasan niti međunarodnim organizacijama koje su zadužene za povratak žrtava niti partnerima u inostranstvu ali ni domaćim akterima. Tako je sve češći slučaj povratka domaćih državljanki koje su prepoznate kao žrtve trgovine ljudima u inostranstvu, a da prethodno za njih nije urađeno dovoljno u zemlji eksploatacije, odnosno da slučaj nije prijavljen relevantnim vlastima, ili da nisu iscrpljene sve mogućnosti da im se u tim zemljama reguliše status. Posebno zabrinjava činjenica da su to sve češće devojčice i devojke koje nikada nisu bile u Srbiji, već su rođene u inostranstvu. Takođe, za organizaciju Atina je važno da se nastavi sa promišljanjem zašto se, dok se istovremeno suočavamo i sa vrlo aktuelnim migracijama koje su prisutne u Srbiji od 2015. godine gde uočavamo ogroman disbalans između broja sumnji na trgovinu ljudima identifikovanih žrtava trgovine ljudima, koji nije utemeljen u praksi već se uglavnom objašnjava nedostatkom kapaciteta i resursa da se ovom problematikom bavi. Na samom kraju, preporuke za unapređivanje saradnje i prakse u postupanju u internacionalnom kontekstu svakako leže u razvijanju i unapređivanju usluga i servisa u Republici Srbiji jer je to jedini način da se osobama koje se vraćaju u Srbiju, ili su se u njoj zatekle, obezbedi adekvatna zaštita” zaključila je Marija Pantelić i zahvalila se svim prisutnima na pažnji.