Neuronauka u službi istrage i suđenja – komunikacija sa žrtvama trgovine ljudima

Tokom leta 2025. godine, Udruženje Atina, sprovelo je tri obuke na temu  “Neuronauka u službi istrage i suđenja - komunikacija sa žrtvama trgovine ljudima”, koje su bile namenjene policijskim inspektorima, sudijama, tužiocima i predstavnicima organizacija civilnog društva.  Više od 90 profesionalaca iz cele Srbije imalo je priliku da kroz teoriju i praksu unapredi svoje znanje o načinima na koje trauma i stres utiču na ponašanja i sposobnost žrtava da komuniciraju, svedoče i učestvuju u istražnim i sudskim postupcima. Profesionalci su su na ovim obukama takođe imali priliku da čuju nešto više i o britanskom modelu intervjuisanja žrtava.

Obuke su održane u sklopu projekta „Žene na raskrišću“, koji Udruženje Atina sprovodi uz podršku Britanske ambasade u Beogradu. Obuke je vodila Dragana Ćuk Milankov, klinička psihološkinja sa dvodecenijskim iskustvom u radu sa žrtvama trgovine ljudima, jedna od osnivačica Udruženja Atina i rukovoditeljka Savetovališta za psihološki oporavak žrtava trgovine ljudima koje funkcioniše pri ovom udruženju.

Cilj obuka bio je da se unapredi rad onih profesionalaca koji imaju ključnu ulogu u identifikaciji i pružanju podrške (potencijalnim) žrtvama trgovine ljudima: predstavnika  organizacija civilnog društva, zatim policijskih službenika i tužilaca koji vode istrage, te sudija koje postupaju u predmetima trgovine ljudima, ali i drugim delima kao što su posredovanje u prostituciji, nasilje u porodici i sl. Unapređenje rada potrebno je kako u fazi prepoznavanja žrtava, istraga i sprovođenja sudskih postupaka u kojima se žrtve pojavljuju kao posebno osetljivi svedoci. Dodatna pažnja posvećena je radu sa najugroženijim grupama, poput romske i migrantske populacije, te ženama u prostituciji, budući da se one često suočavaju sa preprekama u ostvarivanju pravde.

Unapređenje komunikacije sa žrtvama kroz razumevanje trauma

Obuka “Neuronauka u službi istrage i suđenja” fokusirala se na razumevanje psiholoških i neuropsiholoških faktora koji utiču na pouzdanost iskaza koje žrtve trgovine ljudima daju, sa posebnim akcentom na efekte stresa i traume na njihove kognitivne i komunikacione sposobnosti. Takođe se govorilo i o važnosti pripreme žrtava za svedočenje, uključujući logističke i emocionalne aspekte, kao i o tehnikama intervjuisanja prilagođenim osobama koje su preživele teške oblike nasilja. Učesnicima je predstavljen i detaljan priručnik za vođenje intervjua, namenjen profesionalcima u pravosuđu, koji je razvijen u Ujedinjenom Kraljevstvu. Nakon predstavljanja britanskog modela, usledila je i živa diskusija između učesnika o njegovoj mogućoj primeni u domaćem kontekstu i praktičnim izazovima sa kojima se profesionalci u pogledu rada sa žrtvama suočavaju.  

Tokom diskusije, učesnici su naglasili značaj konsultacija sa stručnim licima koja poznaju svedoka, i stvaranja osećaja sigurnosti kod svedoka. U tom smislu, od ključne važnosti je sprovođenje pripremnog razgovora, budući da je on fokusiran na izgradnju poverenja kroz neutralne teme i transparentnu komunikaciju o procesu. Pa ipak, profesionalci uviđaju da različita pravna ograničenja često budu prepreka njegovoj punoj primeni.

Učesnici su takođe naglasili i potrebu za fleksibilnijim i individualizovanim pristupom u radu sa posebno osetljivim svedocima, kao i važnost razumevanja kognitivnih obrazaca izazvanih traumom, koji mogu uticati na komunikaciju sa njima. Tokom diskusije iskazana je i zabrinutost zbog toga što pravosudnim profesionalacima nedostaje psihološka obuka o prevenciji emocionalnog zamora, koji onda može dovesti i do otežanog upravljanja osetljivim situacijama. U tom smislu, pomenuti su primeri i rešenja iz drugih evropskih zemalja, poput angažovanja posrednika u komunikaciji sa posebno osetljivim svedocima.

Na ovim obukama predstavljeni su i rezultati istraživanja o zadovoljstvu žrtava institucionalnim odgovorom. S tim u vezi,  istaknuto je da poštovanje i podrška od strane institucija može imati terapijski efekat po žrtve, i da im može pomoći da povrate osećaj kontrole i postanu aktivni učesnici u pravnom postupku. Takođe je pomenut i koncept terapijskog pravosuđa: radi se o pravnoj filozofiji koja uzima u obzir isceljujuće ili štetne efekte pravnih procedura, i koja se zalaže za prakse koje uzimaju u obzir psihološke i emocionalne potrebe svih učesnika u postupku.

Na obukama je ukupno bio prisusutan 91 učesnik. Najviše ih je bilo iz policije i pravosuđa – njih 73, zatim 7 iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i 11 iz organizacija civilnog društva. Obuke su održane u tri termina – 10, 12. i 17. juna u Beogradu, a prvu i treću obuku otvorio je Nenad Simić, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i rukovodilac Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima, pri Direkciji policije -  Ministarstva unutrašnjih poslova. Među učesnicima iz Ministarstva unutrašnjih poslova bili su predstavnici Uprave kriminalističke policije, Uprave za strance, Kancelarije za azil i Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima. Dalje, iz tužilaštava je bio prisutan 41 učesnik: 25 iz osnovnih javnih tužilaštava (Beograd, Bor, Niš, Vršac), 15 iz viših javnih tužilaštava (Beograd, Šabac, Pančevo, Niš, Leskovac, Novi Sad, Zrenjanin), kao i jedan tužilac sa Pravosudne akademije. U obuci je takođe učestvovalo i 14 sudija: četiri iz viših sudova (Beograd, Zrenjanin, Novi Sad, Niš), osam iz prekršajnih sudova (Beograd, Niš, Kikinda), jedan iz Apelacionog suda u Novom Sadu, kao i predsednik Udruženja sudija Srbije. Na obukama je prisustvovalo i sedam predstavnika Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, kao i jedanaest učesnika iz tri organizacije civilnog društva: Astre, Sloboda nema cenu i Atine.

Učesnici su obuke ocenili kao edukativne, izuzetno korisne, praktične i inspirativne. Posebno su istakli značaj sticanja znanja iz obasti neuronauke i psihologije u svakodnevnom radu sa žrtvama i svedocima, uz želju da ovakvih edukacija bude više, i da se one održavaju češće.