Na 65. godišnjicu Konvencije o statusu izbeglica, hajde da #StandAsOne sa 65 miliona prisilno raseljenih lica.

U našem svetu danas nalazi se milion ljudi koji su pobegli od nasilja i progona za svaku godinu postojanja Konvencije o statusu izbeglica.
Konvencija o statusu izbeglica usvojena je 1951. godine, i definiše ko je izbeglica. U njoj se navode njihova prava i zakonske obaveze koje države moraju poštovati kako bi zaštitile ove ranjive muškarce, žene i decu. To je konvencija od koje sam ja, kao i mnogi drugi, imala puno koristi.

Šezdeset pet godina kasnije, imamo 65 miliona ljudi u pokretu koji su u potrazi za bezbednošću, dostojanstvom i nadom - najviši broj prisilno raseljenih lica od kada je započeto sa njihovim evidentiranjem. 

Svet je sve više neprijateljski nastrojen prema njima, kako rastu preteća ksenofobija i rasistička retorika.
Nastala u svetlu posledica dva svetska rata, Konvencija iz 1951. godine u početku je zamišljena kao način da se zaštite evropske izbeglice, ali proširena je na sve nacionalnosti 1967. godine, jer je izazov prisilnog raseljavanja viđen kao globalni problem.

Koliko je ironična ova istorija - i kakva je to izdaja. Trenutno smo suočeni sa “Tvrđavom Evropom” gde EU trguje ljudskim bićima zarad političkih kompromisa sa Turskom, a drugi čini se prate isti primer. Konflikt u Siriji glavni je doprinos ovoj cifri od 65 miliona, ali i veliki broj drugih beži od nasilja u Južnom Sudanu, Burundi, Iraku, Jemenu i drugim državama. Konvencija iz 1951. godine je za izbeglice koje - zajedno sa tražiocima azila - čine trećinu od 65 miliona prisilno raseljenih lica širom sveta. Većina njih beži u oblasti u okviru granica svojih matičnih zemalja.

Odgovornost za zaštitu svih ovih ranjivih ljudi, bez obzira na to da li su interno raseljeni, izbeglice ili tražioci azila, mora da se podeli i to ravnopravno.

Neodgovarajući sistem

To se ne dešava. Kako je Oxfam nedavno otkrio, šest najbogatijih zemalja sveta domaćini su za manje od 9 procenata izbeglica i tražilaca azila: SAD, Kina, Japan, Nemačka, Francuska i Velika Britanija. U isto vreme, mnoge nacije u razvoju preuzimaju dužnost zaštite izbeglica: Jordan, Turska, Pakistan, Liban, Južna Afrika i okupirana palestinska teritorija domaćini su za više od 50 procenata izbeglica i tražilaca azila, ali zajedno čine manje od 2 procenta svetske ekonomije.

Koliko god loše ova situacija delovala, možda postoji nada za našu braću i sestre koji beže od konflikta i progona, jer države koje ne prihvataju svoj deo izbeglica možda odluče da promene praksu.

U septembru, predsednik SAD-a Barak Obama i Generalni sekretar UN-a Ban Ki-Mun biće domaćini dva samita o izbeglicama i migrantima.
U Njujorku je u toku debata na temu osnovnog sporazuma za UN Samit. Državama članicama je teško da se posvete promenama statusa kvo koje podrazumevaju ravnopravniju podelu odgovornosti i ponudu bolje zaštite za izbeglice, pri čemu bi takođe pružale pomoć njima kao i zajednicama u kojima borave.

Ovo je jedinstvena prilika da se svetski lideri obavežu da dele odgovornost zaštite izbeglica, kako taj zadatak ne bi i dalje bio na nekolicini siromašnijih zemalja. 
Države članice moraju da dogovore snažan okvir za dobrodošlicu, zaštitu i pomoć izbeglicama, i praćenje individualnih odgovornosti.
I one moraju osigurati da su svim ljudima u pokretu, bez obzira na njihov status i to da li su prešli granicu ili ne, zaštićena prava i pružena zaštita i pomoć koja im je neophodna.

Razgovori koji su trenutno u toku u Njujorku su teški, a u septembru će možda biti još teži. Ali, u najtežoj situaciji je onih 65 miliona ljudi koji su u potrazi za bezbednošću, dostojanstvom i mirom svakog dana, od kojih mnogi beže od nasilja i krvoprolića.
Svet se promenio tokom 65 godina od kada je usvojena Konvencija, ali naše saosećanje i osećaj odgovornosti moraju ostati netaknuti.

Hajde da stojimo kao jedan sa tih 65 miliona.

Winnie Byanyima je aktivistkinja, zagovornica ljudskih prava, visoka međunarodna službenica, svetski priznata ekspertkinja za prava žena, i trenutno izvršna direktorka Oxfam International. 
Stavovi izneseni u ovom članku su lični stavovi autora i ne odražavaju uređivačku politiku Al Jazeera-e.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde: http://www.aljazeera.com/indepth/opinion/2016/07/resist-betraying-refuge...

Text na engleskom možete pronaći ovde: http://www.atina.org.rs/en/resist-betraying-refugee-convention-65-years