Trgovina ljudima ima skriveni uzrok - i u porastu je širom sveta

Fotografija preuzeta sa Human Trafficking Foundation sajta.

Autori texta: Prachi Vidwans i Malaak Jamal

Vidvans je naučni saradnik u Fondaciji za ljudska prava
Jamal je službenik za razvoj politika u Fondaciji za ljudska prava. Vidvans i Jamal bili su koautori izveštaja za 2018. godinu Fondacije  za ljudska prava o trgovini i autoritarnosti.

Foto: Profimedia

Majka je svoju maloletnu kćerku bez bilo kakvog razgovora i objašnjenja poslala od kuće sa kesom stvari i izjavom da je taj mladić njen muž. “Kad se devojka obeća, onda to stoji, nema neću”, rečeno joj je. Devojčica zbog straha nije smela ništa da kaže, samo je plakala. U kući gde su je udali, odnosno prodali, živela je s tim čovekom i njegovom porodicom. Istog dana kada je došla bila je primorana da ima svoj prvi seksualni odnos sa “suprugom” nakon čega je dobila batine i pretnje, što se svakodnevno ponavljalo.

Bagel Bejgl - socijalno preduzeće sa dušom

Druga priča koju vam donosimo je priča NVO „Atina“ iz Beograda. Zadovoljstvo nam je učinila Jelena Hrnjak koja je pristala da govori o socijalnom preduzeću koje je ova nevladina organizacija, koja se bavi žrtvama trgovine ljudima napravila kako bi mogle da na efikasniji način obavljaju tu misiju kojoj su već decenijama posvećene.

Grafit: Banksy

Dečiji brak je još jedan u nizu termina za seksualno, i ne samo seksualno, zlostavljanje dece, naročito devojčica, koji se u određenim društvenim i kulturnim kontekstima pravda “običajnim” pravom, odnosno tradicijom. Ova praksa nije svojstvena nekoj određenoj državi ili regionu, niti je fenomen dečijeg braka specifičan za globalni Sever ili Jug.

Dečiji brakovi i ropstvo

Fotografija: Jakov Simović

Žene i finansijska inkluzija

Iz nekoliko studija koje se bave ekonomskim osnaživanjem žena, postalo je jasno da  glavnu prepreku ženama predstavlja pristup finansijama. U mnogim zemljama, žene ne mogu da pribave sredstva koja su potrebna za pokretanje preduzeća,  niti da privuku investitore sa istom lakoćom kao njihove muške kolege. Ovaj trend je toliko dramatičan i očigledan da su mnoge međunarodne institucije pokušale da razviju programe i projekte kako bi se izborile sa ovim jazom.

Fotografija: Jakov Simović

Umrežavanje za ekonomsko osnaživanje

U slavu ženske snage i ženskog preduzetništva, a povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, organizovan je Bazar “Ženske inicijative u socijalnom preduzetništvu” 30. jula 2019. godine na Dorćol Platzu.

Izvor: Facebook

Zašto su žene najbolje preduzetnice

Ilustracija: Marija Matić Dobre brlje

Veća je verovatnoća da će se žene baviti socijalnim preduzetništvom, i one to često čine iz razloga koji nisu samo finansijski. Žene se često odlučuju na pokretanje socijalnih preduzeća kako bi podržale druge žene. Ali, kako socijalno preduzetništvo može ekonomski osnažiti žene i devojke širom sveta?

Socijalna preduzeća pokreću žene za druge žene