Turski poslodavci koriste decu-izbeglice iz Sirije kao jeftinu radnu snagu

FOTO Bašar radi u prodavnici začina i ne pohađa školu, baš kao stotine hiljada druge dece iz Sirije u Turskoj. ABC: LAUREN WILLIAMS

<p>Turska je najavila da planira da uvede radne dozvole za milione raseljenih Sirijaca u narednim nedeljama, ali taj potez neće uticati na duboko ukorenjene slučajeve dečijeg rada u zemlji.</p>

<p>Izbeglice Mohamed, star 14 godina, iz pokrajine Alepo na severu Sirije, i Mohamed, star 15 godina, iz obližnjeg grada Azaza, su rođaci i najbolji prijatelji.</p>

<p><img alt="" src="/sites/default/files/deciji%20rad.png" style="height:200px; width:450px" /></p>

<p>Oni žive zajedno, jedu zajedno, i sedam dana u nedelji rade zajedno u istoj kebab radnji u gradu Gazijantepu na jugu Turske.</p>

<p>“Mi ne idemo u školu jer moramo da radimo”, kaže ovaj 14-ogodišnjak.</p>

<p>“Ja štedim novac i šaljem ga, preko mog ujaka, mom ocu u Siriji. On je bio pastir, ali ne može da nađe posao zbog rata. Poslali su me ovde da nađem posao.”</p>

<p>Oni žive u stanu sa sedmoricom drugih, bez roditelja ili staratelja, i rade devet sati dnevno za 59 dolara nedeljno, dostavljaju hranu, služe mušterije i čiste.</p>

<p>Oni šalju onoliko novca koliko mogu da izdvoje kako bi pomagali svojim roditeljima i mlađoj braći i sestrama u ratom razorenoj Siriji, i svaki od njih izdvaja po 37 dolara mesečno kako bi platio svoj deo stanarine.</p>

<p>Dečaci kažu da im ostaje oko 10 dolara nedeljno za troškove, uključujući i hranu i odeću, ali nemaju dovoljno za grejanje u hladnim zimskim mesecima, kada napada dosta snega i temperatura se spusti na 5 stepeni ispod nule.</p>

<p>Ovi dečaci su među 1.2 miliona dece iz Sirije u Turskoj - više od polovine ukupnog broja Sirijaca u zemlji.</p>

<p>Velika većina njih živi van izbegličkih kampova duž granice između Sirije i Turske. Oni su koncentrisani u većim turskim gradovima.</p>

<p>Prema podacima Human Rights Watch-a, dvojica Mohameda su među 400.000 dece iz Sirije u Turskoj koja su školskog uzrasta ali nisu uključena u formalno obrazovanje.</p>

<p>Sirijcima koji beže u Tursku je dozvoljeno da uđu u zemlju bez viza, pod privremenim vizama zaštite koje pružaju pristup zdravstvenoj zaštiti i drugim uslugama, ali do sada im nije bilo dozvoljeno da rade.</p>

<p>Situacija je dovela do cvetanja neformalnog tržišta rada. Procenjuje se da je 300.000 Sirijaca zaposleno nezakonito, prema podacima Turske Konfederacije poslodavaca (TISK), obično na fizičkim poslovima u poljoprivredi i uslužnim sektorima.</p>

<p>TISK navodi da oni primaju oko polovinu minimalne nacionalne plate od oko 600 dolara mesečno.</p>

<p>Zabrinjavajući podatak, otkriven u nedavnom izveštaju TISK-a, govori da veliki broj zaposlenih Sirijaca čine deca, te da je verovatnije da će oni mlađi od 18 godina mahom biti angažovani za manje novca</p>

<h2>Rad sputava razvoj deteta</h2>

<p>Devetogodišnji Ahmed, iz pokrajine Alepo, zarađuje 50 dolara svake nedelje u pekari u Gazijantepu, gde 22 procenta populacije sada čine Sirijci.</p>

<p>On je poslednji put pohađao školu pre dve godine, u svom rodnom gradu, pre nego što je pobegao od rata kada je njegova kuća uništena u napadu sirijskih borbenih aviona.</p>

<p>Pošto njegov otac nije sposoban za rad, njegov turski poslodavac kaže da sprečava da porodica umre od gladi.</p>

<p><img alt="" src="/sites/default/files/Desetogodi%C5%A1nji%20Rami%20prodaje%20dodatnu%20opremu%20za%20telefone%2C%20i%20ve%C4%87%20tri%20godine%20ne%20ide%20u%20%C5%A1kolu..png" style="height:308px; width:460px" /></p>

<p>“Makar on radi i donosi nešto novca i hleba porodici. Ja vodim računa o njemu, on je pod mojom brigom”, rekao mi je vlasnik pekare, koji je odbio da da svoje ime.</p>

<p>Članica istraživačkog tima za borbu protiv trgovine ljudima pri Međunarodnom centru za razvoj migracione politike, Kler Hili, kaže da je nepostojanje radnih dozvola za odrasle doprinelo procvatu dečijeg rada sirijske dece u Turskoj.</p>

<p>Mnoga deca su izgubila roditelja u konfliktu, kaže ona, što znači da su dečaci nesrazmerno pogođeni, i da su najstariji sinovi često jedini hranitelji porodica.</p>

<p>“Deca su plaćena izuzetno malo u odnosu na odrasle. Turski poslodavac može da plaća dvoje ili troje dece za troškove jedne odrasle osobe”, kaže ona.</p>

<p>Implikacije za ovu generaciju, upozorava ona, su strahovite.</p>

<p>Osim što su lišeni prava na obrazovanje, propisanog Konvencijom UN-a, Kler Hili kaže da će prekid školovanja uticati na njih do kraja života, u smislu prilika za posao, “ali i u smislu razvoja... propustiće pravo da se igraju i druže, na primer”.</p>

<p>“Deca koja propuste školovanje verovatnije će imati probleme kasnije u životu. Veće su šanse da će se naći u situacijama seksualnog ili fizičkog zlostavljanja, kriminalnih aktivnosti, ili čak radikalizacije.”</p>

<p>“Neki će se nositi sa fizičkim problemima koji nastaju kao rezultat rada od ranog uzrasta.”</p>

<p><img alt="FOTO Mahmud, 12 godina, radi kao dostavljač za prodavnicu začina, i obavlja posao vozeći motocikl. ABC: LAUREN WILLIAMS" src="/sites/default/files/Mahmud%2C%2012%20godina%2C%20radi%20kao%20dostavlja%C4%8D%20za%20prodavnicu%20za%C4%8Dina%2C%20i%20obavlja%20posao%20voze%C4%87i%20motocikl.png" style="height:307px; width:460px" /></p>

<h2>Radne dozvole bi trebalo da smanje pritisak</h2>

<p>Ove nedelje, Turska vlada je najavila da planira da uvede radne dozvole za Sirijce u narednim nedeljama, u pokušaju da počne sa dugoročnom integracijom populacije iz Sirije.</p>

<p>Direktor Međunarodne organizacije rada u Turskoj, Numan Ozgan,kaže da se nadaju da će poboljšanje prilika za zapošljavanje odraslih pomoći da se smanji dečiji rad.</p>

<p>“Većina dece koja rade čine to jer njihovi roditelji ne mogu”, rekao je on.</p>

<p>U prodavnici alkohola u centralnom Gazijantepu, Ahmed, star 16 godina, kaže da nije bio u školi od kad je pobegao iz pokrajine Alepo 2012. godine. On radi u prodavnici već tri godine za 70 dolara nedeljno, ali kaže da mu njegov menadžer nije platio već dva meseca.</p>

<p>Dok šalje onoliko novca koliko može da izdvoji svojoj porodici, Ahmed kaže da brine da će njegov otac otkriti da on prodaje alkohol - što je zabranjeno islamskim zakonom.</p>

<p>“Ja prodajem vino što je zabranjeno, pa se osećam neprijatno. Moj otac ne zna i zbog toga osećam veliki pritisak, ali u isto vreme moram da radim”, kaže on.</p>

<p>“Ne smatram da nas tretiraju dobro ovde. Osećam se eksploatisanim.”</p>

<p>&nbsp;</p>

<p><em>Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić</em></p>

<p>Text u originalu možete pronaći ovde:</p>

<p><a href="http://mobile.abc.net.au/news/2016-01-15/syrian-child-labour-blight-on-t...

<p>&nbsp;</p>

<p>&nbsp;</p>

<p>&nbsp;</p>

<p>&nbsp;</p>