Od 86 žrtava trgovine ljudima, koliko ih je od početka godine identifikovano u Srbiji, njih čak 75 doživelo je ovo stravično iskustvo pošto im se radni angažman pretvorio u pakao.

Najčešće žrtve tako su, prema statističkim pođacima, zapravo građevinski radnici, koji čine većinu od pomenutih 75 slučajeva. Radnicima koji odlaze u inostranstvo, posebno u zemlje gde nije potrebna viza kao što je Rusija, koordinator za borbu protiv trgovine ljudima MUP-a Srbije Mitar Đurašković poručuje da poštuju propise te zemlje, da nabave radne vize pre odlaska i da provere agencije koje ih vode.

Govoreći o prijavama nestanka maloletnih osoba, Đurašković kaže da je u najvećem broju slučajeva reč o bekstvu od kuće iz porodičnih razloga, zbog neslaganja roditelja da deca idu na odmor sa drugarima mahom zbog loših ocena i slično.

Brojke stravične, stvar nost još gora

- U 98 odsto slučajeva ovakvi se nestanci završe srećno. I preostalih dva odsto slučajeva se rasvetli, ali se dešava i da su deca van zemlje kod drugog roditelja - naglašava Đurašković i dodaje:
- U 11 odsto slucajeva trgovme ljudima radilo se o seksualnoj eksploataciji, i to prinudi na prosjačenje, prinudi na brak i slično - rekao je Đurašković.

U Srbiji je od 2000. do 2013. godine, prema zvaničnim podacima, identifikovano 739 zrtva trgovine ljudima, saopštila je NVO „Atina". Zvanične statistike, međutim, ne ukazuju na prave dimenzije problema, ajoš manje rasvetljavaju položaj žrtava. Srbija je zemlja tranzita i destinacija za muškarce, žene i decu koji su izloženi riziku od svih oblika eksploatacrje u zemlji i inostranstvu.

- Svedoci smo da su u Srbiji svakodnevno stotine dece prinuđene na prosjačenje, da se sklapa veliki broj prinudnih brakova, pri čemu su deca žrtve, a da sistem još nema izgrađene mehanizme za prevenciju i njihovu zaštitu - kažu u NVO „Atina".

Mladi sve češće žrtve

Od trgovine ljudima, kriminalne grupe u svetu godišnje zarade između 8,5 i 12 milrjardi evra. Žrtve su pretežno žene i devojke, uglavnom između 18 i 25 godina, mada se povećava broj mlađih osoba. 

- Uzimaju se uglavnom nezaposlene i siromašne osobe, često nižeg obrazovnog nivoa i diskriminisane u privatnom i profesionalnom životu. Žrtve retko govore strane jezike i dolaze iz razorenih porodica, preseljenjem u druge krajeve najčešće nastoje da poboljšaju život - objašnjava naš sagovornik iz policije.

Uzimaju se uglavnom nezaposlene i siromašne osobe, često nižeg obrazovnog nivoa, diskriminisane u privatnom i profesionalnom životu.

Najmanja kazna tri godine robije
Za krivično delo trgovine Ijudimazaprećenaje kaznaod tri do 12godinazatvora. Akose nekome dokaže trgovina Ijudima, on da dobija minimum tri godine robije. Ukolikoje žrtva maloletna, ondaje taj minimum petgodina. Kad se dokaže daje krivično delo počinila organizovana kriminalna grupa, onda se taj minimum povećava na desetgodina.