Komentar Udruženja Atina na zvaničnu statistiku o trgovini ljudima u Srbiji za 2025: Više prijava, ali još uvek ne i više zaštite

Fotografija: Freepick

Beograd, februar 2026. - Udruženje Atina je objavilo detaljan komentar na zvanični statistički izveštaj za Srbiju za 2025. godinu, koji je pripremio Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, institucija nadležna za identifikaciju žrtava trgovine ljudima. Brojevi potvrđuju ono što svakodnevno vidimo na terenu: trgovina ljudima u Srbiji se menja, broj prijava raste, ali identifikacija i zaštita ne prate taj tempo, posebno u slučajevima koji uključuju strane državljane izložene radnoj eksploataciji.

Ovaj komentar je pripremljen kao odgovor na rastuće interesovanje javnosti i zahteve novinara da objasnimo šta zvanični podaci u praksi zaista znače, van tabela i procenata.

Zašto je ovo važno upravo sada

Srbija je poslednjih godina postala važna destinacija i tranzitna zemlja za radne migracije. Sa tom promenom dolazi i predvidiv rizik: ljudi čije zaposlenje, stanovanje, dugovi i pravni status zavise od poslodavca ili posrednika znatno su ranjiviji na eksploataciju. Statistika za 2025. godinu pokazuje sistem pod pritiskom: više prijava, ali neujednačeno prepoznavanje i odloženi ili ograničeni pristup zaštiti, upravo tamo gde je ranjivost najveća.

Ključni nalazi iz zvaničnih podataka za 2025.

1) Broj prijava je naglo porastao, ali prepoznavanje ne prati istim tempom

Tokom 2025. godine Centar je primio 240 prijava sumnje na trgovinu ljudima (oko 30% više nego prethodne godine). Ipak, ishodi pokazuju jaz između „prijavljivanja” i „zaštite”. Dok je 59 prijava odbačeno, u 72 slučaja zaključeno je da trgovine ljudima „nije bilo“, a 41 postupak je ostao u toku. Na osnovu prijava podnetih u 2025. godini identifikovano je 59 žrtava, uz dodatnih 15 identifikacija povezanih sa prijavama iz prethodne godine. U praksi, „u toku“ često znači da ljudi ostaju izloženi riziku dok je postupak spor, a „odbačeno“ može značiti da slučaj nestane bez adekvatnog praćenja, čak i kada su postojali ozbiljni indikatori.

2) Civilno društvo je i dalje glavni „detektor“

Najveći broj prijava došao je od organizacija civilnog društva (90 prijava). To potvrđuje dugogodišnju realnost: nevladine organizacije često prve prepoznaju trgovinu ljudima, jer se preživeli obraćaju nama, zajednica nas upozorava, a mi ostajemo dovoljno dugo prisutni da uočimo obrasce. Istovremeno, to se dešava uz minimalne resurse: u praksi, svega oko deset specijalizovanih profesionalaca u Srbiji kontinuirano radi na trgovini ljudima u okviru civilnog društva, dok državni sistem raspolaže kapacitetima koji se mere desetinama hiljada.

3) Radna eksploatacija dominira u prijavama, ali se često prekvalifikuje u lakše delo

Radna eksploatacija je najveća kategorija u izveštaju: 114 prijava odnosilo se na radnu eksploataciju, a 53 na seksualnu eksploataciju. Ipak, u zvaničnim podacima pojavljuje se ključan obrazac: u 62% slučajeva u kojima je postojala sumnja na radnu eksploataciju, ishodi su preusmereni na „povrede radnih prava“ ili „prevaru“, umesto da se prepozna trgovina ljudima. Zašto je to važno? Zato što, kada se slučaj svede na radni spor, sistem često gubi iz vida ključne indikatore trgovine ljudima: prinudu, kontrolu, pretnje, nasilje, ograničavanje izbora i ranjivost, posebno kada su migranti u pitanju.

4) Strani državljani su sada u centru rizika od trgovine ljudima u Srbiji

Izveštaj eksplicitno navodi da se 64% svih prijava odnosi na strane državljane, značajan porast u odnosu na 36% u 2024. i 20% u 2021. godini. U transnacionalnim slučajevima Centar je evidentirao 154 prijave sumnje na eksploataciju, od kojih se 76% odnosilo na radnu eksploataciju, ali je formalno identifikovano samo 27 stranih državljana kao žrtava. To ukazuje na ograničeni „protok“ sistema upravo tamo gde je zavisnost najveća: poslodavac–smeštaj–dug–status. Kada su pravo na boravak, prihod i krov nad glavom vezani za jednog aktera, prag za odlazak ili prijavljivanje postaje ekstremno visok, a zaštita mora biti brža, ne sporija.

5) Inspekcija rada je podnela jednu prijavu  i ona je odbačena

Jedan od najalarmantnijih pokazatelja je institucionalni neuspeh da se uoči radna eksploatacija: Inspekcija rada je podnela samo jednu prijavu, i ona je odbačena. To se dešava u kontekstu snažnog rasta radnih migracija: podaci govore da je udvostručen broj zahteva za D-vize na oko 105.000 u 2025. u odnosu na 58.000 koliko ih je bilo 2024. U zemlji koja prolazi kroz brze promene na tržištu rada i u migracionim tokovima, ovo se ne može posmatrati kao sporedan podatak. To je signal ozbiljnog funkcionalnog jaza: institucija koja bi morala biti ključna tačka ranog otkrivanja i upućivanja treba da redefiniše svoje postupanje.

6) Skoro polovina identifikovanih žrtava su deca, a obrazovanje gotovo ništa ne prijavljuje

Od ukupno 71 formalno identifikovane žrtve, 35 su maloletna lica (oko 49%). Ipak, sistem obrazovanja je u 2025. podneo samo jednu prijavu. Ovaj jaz otvara hitna pitanja: da li su obuke dovoljno praktične, da li škole imaju jasne kanale prijavljivanja, da li se obučavaju pravi ljudi, i da li institucije imaju kapacitet i podršku da dosledno reaguju?

7) Trgovina ljudima ostaje pretežno rodno zasnovano nasilje

Od ukupno 74 formalno identifikovane žrtve, 69% su žene. Izveštaj ukazuje da su mnoge maloletne žrtve devojčice izložene seksualnoj eksploataciji, što zahteva intenzivnu dugoročnu podršku. To potvrđuje ono što Atina godinama ističe: sistem ne može biti istinski protektivan bez stabilnog, predvidivog finansiranja specijalizovanih, trauma-informisanih usluga, izvan kratkoročnih, ad hoc odgovora.

Šta Atina zahteva: praktičnu zaštitu, a ne papirologiju

Atinin komentar naglašava jedan ključni princip: zaštita ne sme da zavisi isključivo od konačne formalne „identifikacije“. Kada osoba nije prepoznata, zaštita često ni ne počinje. Ako se slučaj odbaci zbog „nedovoljno podataka“ bez naknadne provere, terenskog kontakta, mehanizama revizije ili privremenih mera, osoba se ne smatra bezbednom, ona postaje nevidljiva. Zato Atina traži sprovodive korake: obavezno praćenje i monitoring kada se slučajevi odbacuju, mehanizme preispitivanja kada postoje ozbiljni indikatori, proaktivni terenski rad umesto administrativnog zatvaranja kada „osoba ne može da se pronađe“, brže postupke i privremene zaštitne mere u „tekućim“ predmetima, funkcionalnu, obučenu i resursima podržanu Inspekciju rada sa jasnim protokolima upućivanja, kao i standardizovanu zaštitnu kategoriju „osoba u riziku“ kako bi zaštita mogla da počne ranije.

Ovaj komentar smo pripremili jer brojevi oblikuju politike, a politike oblikuju živote. Pozivamo institucije, medije, diplomatske i međunarodne partnere, kao i odgovorne poslodavce, da se uključe u ove nalaze i podrže reforme koje zaštitu čine stvarnom, doslednom i pravovremenom.

Pročitajte/preuzmite ceo komentar (PDF)