Fotografija: Seid Vejselović

Ko odlučuje o tome šta je važno mladima? Koliko često imaju priliku da govore o problemima koji ih se neposredno tiču, a koliko često se odluke donose bez njihovog učešća? I šta se menja kada mladi dobiju prostor ne samo da izraze svoje mišljenje, već i da svoje ideje pretvore u konkretne inicijative?

Ova pitanja bila su u središtu radionice za mlade lidere i liderke, održane u novembru 2025. godine u Novom Pazaru, koja je okupila 15 mladih spremnih da razgovaraju o društvenim problemima, preispituju ustaljene stavove i istražuju mogućnosti da pokrenu promene u svojim zajednicama.

Radionica je organizovana u okviru projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno - sport za socijalnu pravdu“, koji Udruženje Atina sprovodi uz podršku Fondacije Švedske poštanske lutrije. Njen cilj nije bio samo da mladi steknu nova znanja o rodnoj ravnopravnosti, diskriminaciji, nasilju i trgovini ljudima, već i da razvijaju veštine koje će im omogućiti da o ovim pitanjima razgovaraju sa vršnjacima, prepoznaju probleme u svom okruženju i učestvuju u njihovom rešavanju.

Liderstvo ne počinje time što govorimo najglasnije

Kada govorimo o mladim liderima i liderkama, često zamišljamo pojedince koji imaju samopouzdanje, umeju da nastupaju pred drugima i spremni su da preuzmu odgovornost. Međutim, liderstvo ne mora da znači biti najglasniji u grupi, imati odgovor na svako pitanje ili donositi odluke umesto drugih.

Liderstvo može da znači i sposobnost da saslušamo, prepoznamo nepravdu, otvorimo prostor za drugačije mišljenje i okupimo ljude oko ideje koja je važna za zajednicu.

Upravo takvo razumevanje liderstva bilo je u osnovi radionice u Novom Pazaru.

Kroz razgovore, grupni rad i praktične zadatke, učesnici i učesnice nisu dobijali unapred pripremljene odgovore. Umesto toga, zajedno su razmatrali situacije iz svakodnevnog života, preispitivali stereotipe i razgovarali o tome kako diskriminacija, rodna neravnopravnost i različiti oblici nasilja utiču na mogućnosti mladih da se razvijaju, učestvuju i osećaju prihvaćeno.

Takav pristup polazi od jednostavne, ali važne pretpostavke: mladi već imaju iskustva, znanja i stavove koji zaslužuju da budu uvaženi. Uloga obrazovnih i omladinskih programa nije da im govore šta treba da misle, već da stvaraju uslove u kojima mogu da postavljaju pitanja, kritički promišljaju, razmenjuju iskustva i samostalno donose zaključke.

Prepoznati nasilje znači razumeti i okolnosti koje ga omogućavaju

Poseban deo radionice bio je posvećen rodnoj ravnopravnosti, stereotipima, diskriminaciji, rodno zasnovanom nasilju i trgovini ljudima.

Iako se ove teme često predstavljaju kao odvojeni društveni problemi, one su međusobno povezane. Stereotipi o tome kakve bi devojke i mladići trebalo da budu, očekivanja o njihovim ulogama, normalizacija kontrole u odnosima, isključivanje onih koji se razlikuju od većine i nejednak pristup mogućnostima mogu doprineti stvaranju okruženja u kojem se diskriminacija i nasilje lakše opravdavaju ili prećutkuju.

Zato je važno da razgovor o prevenciji ne ostane samo na prepoznavanju pojedinačnih oblika nasilja.

Potrebno je razgovarati i o tome zašto se određena ponašanja smatraju prihvatljivim, zbog čega je nekada teško suprotstaviti se grupi, kako prepoznajemo manipulaciju i zloupotrebu poverenja i šta možemo da uradimo kada vidimo da je neko izložen nasilju ili diskriminaciji.

Tokom radionice mladi su kroz praktične primere razmatrali kako da prepoznaju problem i na koji način mogu da reaguju. Ovakvi razgovori važni su upravo zato što prevencija nasilja ne može da se zasniva isključivo na informacijama o rizicima. Ona podrazumeva i razvoj kritičkog mišljenja, međusobnog poverenja, razumevanja sopstvenih prava i dostupnih oblika podrške.

Za Atinu je posebno važno da mladi u takvim procesima ne budu posmatrani samo kao osobe koje treba zaštititi od opasnosti, već i kao ravnopravni sagovornici koji mogu doprineti stvaranju bezbednijeg i pravednijeg okruženja.

Od ličnog stava do zajedničke inicijative

Jedno od centralnih pitanja radionice bilo je kako ono o čemu mladi razgovaraju može da postane deo njihovog svakodnevnog delovanja.

Jer prepoznati problem i želeti promenu nisu uvek dovoljni. Potrebno je pronaći način da se drugi uključe, da se ideje podele, da se različita mišljenja usaglase i da zajednička inicijativa dobije konkretan oblik.

Učesnici i učesnice razgovarali su o tome kako da okupe vršnjake oko zajedničke ideje, preuzmu inicijativu i pokrenu aktivnosti koje odgovaraju potrebama njihovog okruženja.

Takav proces podrazumeva učenje o saradnji, komunikaciji, odgovornosti i zajedničkom odlučivanju. Ali on otvara i jedno šire pitanje: koliko prostora mladi zaista imaju da utiču na život svojih zajednica?

Često ih pozivamo da budu aktivni, odgovorni i zainteresovani za društvene probleme, a istovremeno im ne pružamo dovoljno prilika da učestvuju u odlučivanju. Njihove ideje neretko ostaju na nivou predloga, dok se stvarne odluke donose negde drugde.

Zato smisleno učešće mladih ne znači samo da ih pitamo za mišljenje. Ono podrazumeva da njihovi predlozi budu ozbiljno razmotreni, da imaju pristup informacijama i podršci i da mogu da učestvuju u sprovođenju inicijativa koje sami prepoznaju kao važne.

U okviru projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno“, rad sa mladim liderima i liderkama predstavlja upravo ulaganje u takve mogućnosti. Cilj je da znanja i iskustva stečena tokom radionica ne ostanu ograničena na jednu grupu, već da se prenose među vršnjacima i postanu osnova za nove aktivnosti u lokalnim zajednicama.

„Na sportskom terenu ima mesta za svakoga.“

Važan deo dana bile su i sportske aktivnosti, kroz koje su mladi nastavili druženje, saradnju i upoznavanje započeto tokom radionice.

Upravo je sport otvorio prostor da se neke od tema o kojima se razgovaralo sagledaju iz drugačije perspektive.

„Inkluzija je jednostavna - na sportskom terenu ima mesta za svakoga“, rekao je Ensar, jedan od učesnika radionice.

Njegova poruka je jednostavna, ali otvara važno pitanje: ako želimo da na terenu ima mesta za svakoga, šta je potrebno da bismo isto obezbedili i u školi, zajednici i društvu?

Jer inkluzija nije samo pitanje prisustva. Nije dovoljno da nekome dozvolimo da učestvuje ako istovremeno nema priliku da bude saslušan, prihvaćen i ravnopravno uključen.

I u sportu, kao i u svakodnevnom životu, postoje nevidljive prepreke. Rodni stereotipi mogu uticati na to ko se ohrabruje da se bavi određenim sportom, predrasude na to ko će biti prihvaćen u timu, a različite socijalne okolnosti na to ko uopšte ima mogućnost da učestvuje.

Zato sport postaje prostor za društvenu promenu onda kada takve prepreke prepoznajemo i nastojimo da ih uklonimo.

Ensarova rečenica podseća nas na to da zajedništvo ne treba da bude privilegija onih koji se najlakše uklapaju. Ono treba da podrazumeva prostor za različitosti, međusobno poštovanje i ravnopravno učešće.

Mladi nisu samo budućnost zajednice. Oni su njen važan deo već danas.

Kada govorimo o mladima, često ističemo da su oni budućnost društva. Ali takva poruka, koliko god dobronamerna bila, ponekad potiskuje činjenicu da mladi već danas imaju stavove, potrebe, prava i sposobnost da utiču na svet oko sebe.

Njihovo učešće ne treba odlagati za vreme kada postanu stariji, steknu diplome ili zauzmu formalne pozicije odlučivanja.

Potrebni su im prostori u kojima mogu da razvijaju svoje ideje, razgovaraju o društvenim problemima, povezuju se sa drugima i dobiju podršku da pokrenu promene koje smatraju važnim.

Radionica u Novom Pazaru bila je deo upravo takvog procesa: procesa u kojem se obrazovanje, sport i aktivno učešće povezuju kako bi mladi imali više mogućnosti da oblikuju svoje okruženje.

Za Atinu, to je i važan deo dugoročnog rada na prevenciji nasilja, diskriminacije i trgovine ljudima. Zajednice postaju bezbednije ne samo onda kada bolje prepoznaju rizike, već i kada stvaraju uslove u kojima se poštuju prava, uvažavaju različitosti i čuje glas onih koji su često isključeni iz odlučivanja.

Mladi ne moraju da čekaju da im neko jednog dana prepusti prostor. Naša je odgovornost da taj prostor bude otvoren za njih već danas.

Radionica za mlade lidere i liderke u Novom Pazaru organizovana je u okviru projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno – sport za socijalnu pravdu“, koji Udruženje Atina sprovodi uz podršku Fondacije Švedske poštanske lutrije.