Svaki kontakt je prilika za prepoznavanje žrtava trgovine ljudima

Fotografije: Dragan Mujan

Kako obezbediti da osobe izložene trgovini ljudima i eksploataciji budu prepoznate na vreme, posebno kada su deo mešovitih migracionih tokova? Kako veliki broj kontakata koje institucije svakodnevno ostvaruju sa migrantima, izbeglicama i stranim radnicima pretvoriti u priliku za pravovremeno prepoznavanje rizika i pružanje zaštite?

Ova pitanja bila su jedna od važnih tema Devete zajednice praksi, koju je Udruženje Atina organizovalo 2. jula 2026. godine u Beogradu pod nazivom „Od preporuka do politika: ka prioritetima novog Akcionog plana za borbu protiv trgovine ljudima za period 2027-2029. godine“.

Mitar Đurašković, pukovnik u penziji i saradnik Udruženja Atina, predstavio je analizu „Identifikacija žrtava trgovine ljudima u mešovitim migracionim tokovima u Srbiji: izazovi, rizici i sistemski nedostaci“, koja sagledava način na koji različiti delovi sistema dolaze u kontakt sa migrantima, izbeglicama i stranim radnicima i mogućnosti da se u tim kontaktima pravovremeno prepoznaju osobe izložene trgovini ljudima.

Analiza je zasnovana na dostupnim podacima za period od 2021. do 2025. godine i posmatra obim mešovitih migracija, kontakte sa ugroženim kategorijama, obavezu profesionalaca da prepoznaju moguće žrtve, postojeće procedure, broj prijava Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima i broj formalno identifikovanih žrtava. Cilj je bio da se sagleda jaz između velikog broja kontakata koje sistem ostvaruje sa potencijalno ranjivim osobama i broja onih koje su prepoznate i upućene u sistem zaštite. 

Hiljade kontakata sa sistemom - prilika za ranije prepoznavanje

Podaci predstavljeni u analizi pokazuju koliko različitih tačaka kontakta već postoji i zbog čega upravo one mogu imati ključnu ulogu u ranom prepoznavanju eksploatacije.

U periodu od 2021. do 2025. godine policija je podnela 99 krivičnih prijava za trgovinu ljudima protiv 179 učinilaca, sa 163 oštećene osobe, među kojima je bilo 10 stranih državljana. Istovremeno, policijski službenici izdali su 8.986 potvrda o registraciji osobama iz Sirije, Avganistana, Pakistana, Bangladeša i drugih država. Među njima je bilo 1.087 žena i 1.479 maloletnika, uključujući 191 dete bez pratnje.

Posebnu pažnju zahtevaju deca u pokretu. U azilnim i prihvatnim centrima tokom posmatranog perioda bilo je smešteno 26.203 dece, dok je među maloletnicima bez pratnje evidentirano 8.119 dece. U ustanove socijalne zaštite smešteno je 369 maloletnika bez pratnje.

Ove brojke ne znače da su sve ove osobe bile žrtve trgovine ljudima. One, međutim, pokazuju koliko prilika sistem ima da među posebno ugruženim grupama na vreme prepozna indikatore eksploatacije, proceni rizik i osobu uputi ka odgovarajućoj zaštiti.

Posebna pažnja na decu bez pratnje i nove oblike eksploatacije

Analiza ukazuje i na promene obrazaca eksploatacije koje zahtevaju prilagođavanje institucionalnog odgovora.

Posebno značajan primer dolazi iz Bosne i Hercegovine, gde je doneta pravosnažna presuda u slučaju trgovine ljudima u kojem su žrtve bili maloletni migranti iz Avganistana, što ovaj slučaj čini jedinstvenim u regionu. On je razotkrio zabrinjavajući obrazac u kojem su krijumčari migranata postajali trgovci ljudima, a deca bez pratnje bila izložena višestrukoj eksploataciji, uključujući prinudu na učešće u krijumčarenju drugih migranata, seksualnu eksploataciju i zloupotrebu u pornografske svrhe. Deo eksploatacije odvijao se i na teritoriji Srbije.

Ovaj slučaj posebno ukazuje na opasnost da se iza aktivnosti krijumčarskih mreža prikriva trgovina ljudima, kao i na važnost blagovremenog prepoznavanja dece koja su prinuđena na vršenje krivičnih dela kao žrtava trgovine ljudima, a ne kao učinilaca, uz obezbeđivanje odgovarajuće zaštite i prekogranične saradnje.

O ovom slučaju, obrascima eksploatacije i izazovima u identifikaciji i zaštiti žrtava detaljnije se govori u publikaciji organizacije Atina, autora Ahmeda Mešića, „Identifikacija žrtava trgovine ljudima u mješovitim migrantskim tokovima”.

Dodatno pitanje za sistem otvara podatak da su protiv osam maloletnih muškaraca podnete krivične prijave zbog krijumčarenja ljudi, dok iz dostupnih podataka nije moguće utvrditi da li je procenjivano da su oni možda bili žrtve trgovine ljudima primorane na vršenje krivičnih dela.

Ovakvi slučajevi pokazuju koliko su važni rana procena rizika i dosledna primena principa nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima, kako osoba koja je izvršila određenu radnju kao posledicu eksploatacije ne bi bila posmatrana isključivo kao učinilac, već kako bi se prepoznala i njena moguća potreba za zaštitom.

Strani radnici - važna tačka za rano prepoznavanje eksploatacije

Poseban deo analize posvećen je položaju stranih radnika u Srbiji.

Od 2021. do 2024. godine Inspekcija rada je tokom nadzora zatekla 28.861 stranog državljanina, od kojih 3.462 nije imalo radnu dozvolu, dok je 1.661 osoba radila „na crno“, odnosno bez zaključenog ugovora o radu i/ili prijave na obavezno socijalno osiguranje.

Nalazi Inspekcije rada pokazuju i da strani državljani zatečeni na radu „na crno“ nakon inspekcijskog nadzora često ne zasnuju radni odnos sa poslodavcem, već budu vraćeni u zemlju porekla, nakon čega se na njihovo mesto angažuju drugi strani radnici.

Upravo ovakve situacije pokazuju zbog čega je važno da se institucionalni odgovor ne završi samo utvrđivanjem povrede radnog prava. Potrebno je istovremeno proceniti da li postoje elementi prevare, prinude, zloupotrebe ranjivosti ili drugih oblika eksploatacije koji mogu ukazivati na trgovinu ljudima.

57 preporuka za 10 institucija

Važna vrednost analize je to što se ona ne zaustavlja na identifikovanju problema, već nudi konkretna rešenja. Formulisano je 57 preporuka za 10 institucija, a deo njih ne zahteva dodatna finansijska sredstva, već bolje organizovanje, koordinaciju i praćenje onoga što je već uspostavljeno.

Preporuke se odnose na različite delove sistema - policiju, Komesarijat za izbeglice i migracije, sistem socijalne zaštite i obrazovanja, Inspekciju rada, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Zaštitnika građana, tužilaštvo i pravosuđe.

Među predloženim rešenjima su višejezične informacije o pravima migranata i stranih radnika, dostupniji prevodioci i kulturni medijatori, digitalni i diskretni načini prijavljivanja nasilja i eksploatacije, unapređenje prikupljanja i razmene podataka, kao i jačanje terenskog i multidisciplinarnog rada.

Za Inspekciju rada predloženo je, između ostalog, formiranje zajedničkih istražnih timova koje bi činili predstavnici policije, tužilaštva, Inspekcije rada, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i drugih relevantnih aktera. Na osnovu informacija i procena rizika, ovakvi timovi mogli bi da sprovode ciljane zajedničke kontrole, uz mogućnost hitnog zbrinjavanja osoba ukoliko budu identifikovane kao žrtve.

Za unapređenje identifikacije među migrantima i izbeglicama predloženo je i angažovanje senzibilisanih kulturnih medijatora i osoba sa razvijenim interkulturalnim kompetencijama, sa posebnim fokusom na maloletnike bez pratnje, naročito dečake.

Jedna od preporuka je i uspostavljanje depersonalizovanog Sistema ranog upozoravanja, koji bi omogućio da se saznanja o novim obrascima eksploatacije i profilima identifikovanih žrtava pravovremeno koriste za sprečavanje daljeg vrbovanja, ali i za bolje prepoznavanje i zaštitu novih žrtava.

Šta smo naučili kroz prethodne Zajednice praksi?

Drugi deo izlaganja Mitra Đuraškovića bio je posvećen zaključcima i preporukama sa prethodnih Zajednica praksi i njihovoj relevantnosti za budući Akcioni plan.

Atina od 2022. godine razvija i primenjuje pristup Zajednica praksi kao model koji okuplja institucije, organizacije civilnog društva, međunarodne organizacije, stručnjake i osobe sa iskustvom eksploatacije i nasilja. Kroz devet održanih susreta stvaran je prostor u kojem se iskustva iz prakse pretvaraju u znanje, a zatim u preporuke i konkretne inicijative za unapređenje zakona, politika i prakse.

Prethodne Zajednice praksi otvorile su niz pitanja koja ostaju relevantna i danas: regionalnu saradnju i razmenu informacija, prepoznavanje žrtava među migrantima, specijalizovane obuke policije, tužilaca i drugih profesionalaca, standardne operativne procedure, zaštitu stranih radnika, regulisanje posredovanja pri zapošljavanju, dostupnost pravne pomoći i prevoda, kao i bolju koordinaciju institucija.

Posebno su značajna pitanja zaštite stranih radnika. Na jednoj od prethodnih Zajednica praksi predstavljeno je iskustvo Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, prema kojem je, na osnovu razgovora sa više od 100 stranih radnika koji nisu bili identifikovani kao žrtve trgovine ljudima, kod svih utvrđena povreda nekog radnog prava.

Zajednice praksi zato nisu zamišljene kao niz odvojenih događaja, već kao proces u kojem se problemi prepoznati kroz konkretne slučajeve i neposredan rad zajednički analiziraju i pretvaraju u predloge za unapređenje sistema.

Od preporuka do prioriteta novog Akcionog plana

Deveta zajednica praksi bila je prilika da se nalazi nove analize povežu sa znanjem i preporukama nastalim tokom prethodnih susreta i da se postavi važno pitanje: šta od svega što već znamo treba da postane deo Akcionog plana za borbu protiv trgovine ljudima za period 2027–2029. godine?

Predstavljena analiza pokazuje da je za bolje prepoznavanje žrtava potrebno povezati postojeće tačke kontakta, unaprediti razmenu informacija, osnažiti profesionalce da prepoznaju nove obrasce eksploatacije i obezbediti da procena rizika postane sastavni deo postupanja sa posebno ranjivim grupama.

Jedna od ključnih poruka analize jeste da osobe izložene trgovini ljudima često već dolaze u kontakt sa sistemom – kroz policijske i azilne procedure, prihvatne centre, socijalnu zaštitu ili tržište rada. Zato je svaki takav kontakt prilika za prepoznavanje rizika i pravovremeno uključivanje zaštite.

Upravo tu novi Akcioni plan predstavlja važnu priliku: da preporuke koje već postoje, iskustva profesionalaca i nalazi analiza budu pretočeni u jasne odgovornosti institucija, bolju međusektorsku saradnju i konkretne mere koje će omogućiti da više žrtava bude prepoznato na vreme i dobije podršku koja im pripada.

Deveta zajednica praksi održana je u okviru projekta „Zajedno za nju: Zaštita i osnaživanje u zajednici - sveobuhvatna podrška ženama migrantkinjama i izbeglicama u Srbiji“, koji se realizuje uz podršku Švajcarske, kao i projekta „Bezbednost. Pravda. Oporavak. Podrška i osnaživanje osoba koje su preživele trgovinu ljudima i moderno ropstvo u Srbiji“, koji podržava Britanska ambasada u Beogradu.