Fotografija: Dragan Spasov

Hrabrost da govorimo, spremnost da slušamo: mladi u Vranju o liderstvu i solidarnosti

Da li je za liderstvo važnije da umemo da govorimo ili da znamo da slušamo? Koliko smo spremni da preispitamo sopstvene stavove kada čujemo iskustvo koje se razlikuje od našeg? I šta se menja kada mladi dobiju prostor u kojem mogu otvoreno da razgovaraju o nepravdi, diskriminaciji i nasilju, bez straha da će zbog svog mišljenja biti osuđeni?

Ova pitanja bila su u središtu radionice za mlade lidere i liderke održane u novembru 2025. godine u Vranju, koja je okupila 21 mladu osobu. Kroz razgovore, razmenu iskustava i sportske aktivnosti, učesnici i učesnice istraživali su kako se razvijaju kritičko mišljenje, empatija, međusobno poverenje i spremnost da se preuzme odgovornost za odnose koje gradimo sa drugima.

Radionica je organizovana u okviru projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno - sport za socijalnu pravdu“, koji Udruženje Atina sprovodi uz podršku Fondacije Švedske poštanske lutrije.

Liderstvo ne znači da uvek moramo biti u pravu

Kada govorimo o liderstvu, često se naglašavaju samopouzdanje, odlučnost i sposobnost da se drugi povedu ka zajedničkom cilju. Mnogo ređe govorimo o osobinama bez kojih odgovorno liderstvo nije moguće: spremnosti da saslušamo, razumemo drugačiju perspektivu, priznamo da nešto ne znamo ili promenimo mišljenje kada za to postoje razlozi.

A upravo su te veštine posebno važne kada se razgovara o složenim društvenim pitanjima, kao što su diskriminacija, rodna neravnopravnost i nasilje.

Tokom radionice u Vranju mladi su imali priliku da razmenjuju mišljenja, postavljaju pitanja i preispituju stavove o temama koje neposredno utiču na njihove živote.

„Najviše naučim kad čujem šta drugi imaju da kažu“, rekla je Sofija, jedna od učesnica.

U toj jednostavnoj rečenici nalazi se važna poruka o tome kako nastaje učenje koje prevazilazi pamćenje informacija.

Kada slušamo druge, ne dobijamo samo priliku da saznamo nešto novo. Dobijamo mogućnost da razumemo kako različite okolnosti, iskustva i društveni položaji utiču na način na koji ljudi doživljavaju svet oko sebe.

To ne znači da su svi stavovi jednako opravdani ili da diskriminaciju i nasilje treba posmatrati kao pitanje različitih mišljenja. Naprotiv, poštovanje ljudskih prava mora biti polazna osnova razgovora, a ne nešto o čemu se pregovara.

Ali unutar tog okvira postoji mnogo prostora za pitanja, nedoumice, razmenu iskustava i zajedničko učenje.

Upravo takav prostor nastojimo da stvaramo kroz Atinin rad sa mladima: prostor u kojem se ne očekuje da svi odmah imaju odgovore, već da budu spremni da razmišljaju, pitaju i slušaju.

Fotografija: Dragan Spasov

Kada stereotipi prestanu da budu nevidljivi

Jedan od važnih delova radionice bio je posvećen prepoznavanju stereotipa, diskriminacije, rodno zasnovanog nasilja i trgovine ljudima.

O ovim temama mladi često slušaju u školi, medijima ili na društvenim mrežama. Međutim, između poznavanja određenog pojma i razumevanja načina na koji se on pojavljuje u svakodnevnom životu postoji velika razlika.

Stereotipi se ne prenose samo kroz otvoreno diskriminatorne poruke. Oni mogu biti prisutni u očekivanjima o tome kako devojke i mladići treba da se ponašaju, u komentarima o nečijem izgledu ili poreklu, u pretpostavkama o tome ko je sposoban za određene aktivnosti ili u načinu na koji se nečije mišljenje unapred odbacuje.

Kada se takve poruke ponavljaju dovoljno često, postoji opasnost da ih prihvatimo kao nešto prirodno i nepromenljivo.

Zato su učesnici i učesnice kroz razgovore i razmenu iskustava preispitivali kako se ovi problemi mogu prepoznati u školi, među vršnjacima, u komšiluku i na društvenim mrežama.

Važno je bilo otvoriti prostor za razmišljanje o tome kako nastaju predrasude, zašto se određeni oblici ponašanja normalizuju i kakve posledice mogu imati po osobe koje su im izložene.

Prepoznati stereotip znači početi da preispitujemo ono što smo možda godinama prihvatali bez pitanja.

Ali tu proces ne bi trebalo da se završi.

Razumevanje diskriminacije i nasilja podrazumeva i prepoznavanje odnosa moći, društvenih očekivanja i prepreka zbog kojih nekim osobama može biti teže da izraze svoje mišljenje, potraže podršku ili ostvare svoja prava.

Za Atinu, upravo je ta povezanost važna u radu na prevenciji trgovine ljudima i različitih oblika eksploatacije. Nasilje i eksploatacija ne nastaju u društvenom vakuumu. Njihovom razumevanju doprinosi i razgovor o neravnopravnosti, diskriminaciji, zloupotrebi poverenja i okolnostima koje pojedine osobe mogu učiniti izloženijim rizicima.

Zato prevencija ne može da se svede na upozoravanje mladih na opasnosti. Ona mora da uključuje i razvijanje sposobnosti da prepoznaju nepravdu, razumeju svoja prava i znaju gde mogu da potraže podršku.

Empatija nije isto što i slaganje

Jedna od važnih veština koje se razvijaju kroz ovakve radionice jeste empatija.

Međutim, empatija ne znači da moramo da se složimo sa svakim mišljenjem ili da razumemo svako ponašanje kao opravdano.

Ona podrazumeva spremnost da pokušamo da razumemo iskustvo druge osobe, čak i kada se ono razlikuje od našeg.

U razgovorima o nasilju i diskriminaciji to je posebno važno.

Osobe koje su izložene nepravdi često se suočavaju i sa dodatnim preispitivanjem svojih iskustava: zašto nisu reagovale, zašto nisu ranije potražile pomoć, zašto su ostale u određenoj situaciji ili zašto nisu postupile onako kako drugi smatraju da je trebalo.

Takva pitanja lako mogu da prebace odgovornost sa onoga ko vrši nasilje na osobu koja ga doživljava.

Zato je važno razvijati sposobnost da slušamo bez brzog osuđivanja, da ne pretpostavljamo da poznajemo tuđe okolnosti i da razumemo koliko podrška može značiti osobi koja se suočava sa nasiljem ili isključivanjem.

To ne znači da mladi treba da preuzimaju ulogu stručnjaka ili da sami rešavaju situacije nasilja. Važno je da znaju da prepoznaju kada je potrebna podrška, kako da reaguju bezbedno i kome mogu da se obrate.

Nekada je prvi korak ka podršci upravo spremnost da nekoga saslušamo i ozbiljno shvatimo ono što nam govori.

Fotografija: Dragan Spasov

Sport kao prilika da vrednosti pokažemo delima

Nakon razgovora i edukativnih aktivnosti, program je nastavljen kroz sport.

U zajedničkoj igri, vrednosti o kojima se prethodno razgovaralo dobile su drugačiji, neposredniji oblik.

Poštovanje, saradnja, fer-plej i solidarnost nisu samo pojmovi koje možemo da definišemo. Oni se ogledaju u načinu na koji se odnosimo prema saigračima i protivnicima, kako reagujemo na greške, da li poštujemo dogovorena pravila i koliko smo spremni da podržimo druge.

Helena, jedna od učesnica radionice, upravo je u tome prepoznala važnu poruku:

„Sport nas uči da smo najjači kada igramo fer i kada brinemo jedni o drugima.“

Njene reči podsećaju na to da snaga ne mora da se meri sposobnošću da nadjačamo druge.

Ona se može ogledati i u spremnosti da sarađujemo, prihvatimo različitosti, pružimo podršku i prepoznamo da zajednički uspeh ne mora da podrazumeva nečiji poraz.

Naravno, sport sam po sebi nije oslobođen diskriminacije, rodnih stereotipa ili nasilja. I na sportskom terenu mogu postojati isključivanje, ponižavanje i neravnopravni odnosi.

Zato je važno kako se sportske aktivnosti organizuju, koja pravila se postavljaju i kakve vrednosti se kroz njih podstiču.

U okviru projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno“, sport se koristi upravo kao prostor za učenje i preispitivanje odnosa među mladima, a ne samo kao fizička aktivnost ili takmičenje.

Zajednice u kojima se različiti glasovi čuju

Radionica u Vranju bila je deo šireg procesa kroz koji Atina povezuje neformalno obrazovanje, sport i aktivno učešće mladih u zajednici.

Cilj takvog pristupa nije da mladi nauče nekoliko definicija ili usvoje unapred pripremljene poruke o društvenim problemima.

Mnogo je važnije da razvijaju sposobnost da postavljaju pitanja, prepoznaju nepravdu, razumeju različita iskustva i učestvuju u stvaranju okruženja u kojem se ljudska prava poštuju.

Za to su potrebni i prostori u kojima mladi mogu da govore bez straha od omalovažavanja, ali i odrasli, institucije i zajednice koji su spremni da ih ozbiljno saslušaju.

Sofijina i Helenina razmišljanja pokazuju dve važne strane tog procesa: spremnost da učimo jedni od drugih i razumevanje da zajedništvo podrazumeva brigu i odgovornost.

U društvu u kojem se glasnost često poistovećuje sa snagom, a neslaganje sa neprijateljstvom, važno je podsetiti se da razgovor može biti i prostor za povezivanje, učenje i promenu.

Liderstvo ne počinje onda kada imamo sve odgovore. Ono može da počne i onda kada postavimo pitanje, saslušamo drugu osobu i odlučimo da ne ostanemo ravnodušni prema nepravdi.

Radionica za mlade lidere i liderke u Vranju održana je u novembru 2025. godine u okviru projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno - sport za socijalnu pravdu“, koji Udruženje Atina sprovodi uz podršku Fondacije Švedske poštanske lutrije.