Trgovci ljudima ‘koriste migrantsku krizu’ da prisile više ljudi u ropstvo

Trgovci ljudima ‘koriste migrantsku  krizu’ da prisile više ljudi u ropstvo NVO Atina

<p>Fotografija: Petros Giannakouris/AP</p>

<p>EU izveštaj upozorava da su deca postala poželjna meta za kriminalne bande i izražava zabrinutost za hiljade maloletnika koji su nestali sa vidika zvaničnika</p>

<p>Četvoro dece migranata u izbegličkom kampu u Grčkoj. Najmanje 10.000 maloletnika bez pratnje nestalo je sa ‘radara’ zvaničnih agencija otkako su stigli u Evropu.&nbsp;</p>

<p>Kriminalne bande koriste evropsku migrantsku krizu da prisile više ljudi u seksualni rad i druge oblike ropstva, prema navodima EU izveštaja o trgovini ljudima.</p>

<p>Deca su postala poželjna meta za trgovce ljudima, upozorava se u izveštaju, i sve je veća zabrinutost za sudbinu maloletnika bez pratnje koji su nestali sa vidika zvaničnika otkako su stigli u Evropu.</p>

<p>Skoro 96.000 maloletnika bez pratnje tražilo je azil u Evropi tokom 2015. godine, što je jedna petina ukupnog broja dece izbeglica. Ali, najmanje 10.000 maloletnika bez pratnje nestalo je sa ‘radara’ zvaničnih agencija otkako su stigli u Evropu, izvestila je Evropska policijska služba u januaru. Nemačke vlasti izvestile su ranije ove godine da je 4.700 dece o kojima je vođena evidencija nestalo, dok nedeljno bude prijavljen nestanak čak do 10 dece u Švedskoj.</p>

<p>Izveštaj Evropske komisije, koji će biti objavljen u četvrtak, ne pokušava da proceni broj dece koja su možda postala žrtve kriminalnih bandi, ali upozorava da je fenomen trgovine decom “pogoršan migrantskom krizom”. Deca su u visokom riziku da budu dvostruko viktimizirana, navodi se u izveštaju, jer se tretiraju kao počinioci krivičnih dela ukoliko budu uhvaćena od strane vlasti.</p>

<p>“Organizovane kriminalne grupe biraju da trafikuju decu jer njih mogu lako regrutovati i brzo zameniti, a takođe decu žrtve mogu držati pod svojom kontrolom relativno jeftino i diskretno”, navodi se u EU radnom dokumentu koji je Guardian imao priliku da vidi. Trafikovana deca starosti od šest meseci do 10 godina kupuju se i prodaju za sume koje se kreću od 4.000 eura (3.000 funti) do 8.000 eura, mada su i sume do čak 40.000 eura prijavljivane u nekim slučajevima.</p>

<p>EU vlasti registrovale su 15.846 žrtava trgovine ljudima tokom 2013-14, uključujući i 2.375 dece, ali autori izveštaja veruju da je stvarni broj žrtava daleko veći. Više od dve trećine (67%) ljudi trafikovano je u svrhu seksualnog rada; oko jedne petine njih (21%) u svrhu prisilnog rada, često kao poljoprivredni radnici, što je oblik ropstva koji u najvećoj meri pogađa muškarce. Ostatak žrtava trgovine ljudima suočava se sa jednako sumornim katalogom eksploatacije, od kućnog ropstva do prisilnog prosjačenja.</p>

<p>Autori alarmiraju na “zabrinjavajuće nagli porast” žena i devojčica iz Nigerije, koje preko Libije stižu u Italiju. Italijanske vlasti izvestile su o porastu od 300% u godišnjem broju žrtava trgovine ljudima iz Nigerije.</p>

<p>Trgovci ljudima sve više eksploatišu legalne migrantske rute, ubeđujući osobe koje nisu državljani EU da traže azil ili boravišnu dozvolu.</p>

<p>Više od dve trećine identifikovanih žrtava bili su državljani EU, a najveći broj njih bio je iz Rumunije, Bugarske, Holandije, Mađarske i Poljske. Ostatak je poreklom iz celog sveta, dok su Nigerijci, Kinezi i Albanci naročito istaknuti.</p>

<p>Catherine Bearder, članica liberalno-demokratske partije u Evropskom parlamentu kaže da su zvanične statistike o ovoj “podloj trgovini” samo vrh ledenog brega. Žrtve trgovine ljudima privuku pažnju samo kada su uhapšene ili pobegnu, kaže ona. “Veoma, veoma mali broj njih bude spasen od strane vlasti, i za mene je to šokantno”. Suviše često se dešava da policija “vidi zločin, ne osobu, i posmatra ih kao ilegalne migrante”.</p>

<p>Ova članica parlamenta koja je predvodila rezoluciju protiv trgovine ljudima prošlog meseca u Evropskom parlamentu kaže da EU vlasti moraju više da čine kako bi spasili žrtve i pomogli im da se oporave.</p>

<p>EU zakon zahteva od zemalja da obezbede žrtvama trgovine ljudima najmanje 30 dana za oporavak, uključujući i smeštaj, lečenje i pravne savete. Velika Britanija nudi “period refleksije” od 45 dana, tokom kog osoba ne može biti deportovana.</p>

<p>Članica parlamenta želela bi da period oporavka bude duži. Ističući stradanje ljudi koji su prodati u seksualno ropstvo, ona kaže: “Mi sada mnogo bolje tretiramo osobe koje su silovane, i stavljamo ih pod zaštitu zakona, ali ove devojke su silovane iz noći u noć. Mislim da bi trebalo da budemo spremni da im damo dugoročniju podršku u refleksiji, i više pomoći da ponovo izgrade svoje živote.”</p>

<p>Ona je takođe pozvala vlade da se uhvate u koštac sa migrantskom krizom. “Kada migranti stignu na evropske obale, kada ne dobiju adekvatnu pomoć, oni su apsolutno zreli da postanu žrtve trgovaca ljudima.”</p>

<p>Yvette Cooper, predsedavajuća laburističke radne grupe za izbeglice kaže da je EU imala centralnu ulogu u borbi protiv trgovine ljudima: “U EU, naša policija ima alat koji joj je potreban da zle grupe trgovaca ljudima izvede pred lice pravde, uključujući i vitalnu saradnju sa Evropolom.”</p>

<p>U proteklih godinu dana, 250 osoba osumnjičenih za trgovinu ljudima uhapšeno je u zajedničkim operacijama podržanim od strane Evropola, Evropske policijske službe.</p>

<p>Cooper kaže: “Napuštanje Evrope bilo bi poklon kriminalcima koji bi oslabio naše napore da iskorenimo ovu zlu trgovinu”.</p>

<p>&nbsp;</p>

<p><br />
Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić</p>

<p>Text u originalu možete pronaći ovde:<br />
http://www.theguardian.com/world/2016/may/19/human-traffickers-using-mig...