Digitalno rodno zasnovano nasilje kao nevidljivo, ali sveprisutno iskustvo žena i devojaka

U okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“, 4. decembra 2025. godine u Beogradu, u prostorijama Ambasade Kanade u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, održan je panel i performativno iskustvo posvećeno digitalnom rodno zasnovanom nasilju, pod nazivom „Nasilje u tišini digitalnog prostora“.

Fotografije: Goran Srdanov

Događaj je okupio stručnjakinje i aktivistkinje koje se iz različitih uglova bave digitalnim pravima, mladima i direktnom podrškom ženama koje su preživele nasilje, sa ciljem da se osvetli ono što često ostaje nevidljivo: kako digitalno nasilje nastaje, kako se “normalizuje” i zašto sistem na njega i dalje ne odgovara adekvatno.

Digitalno nasilje ne počinje „na internetu“ - ono počinje u nejednakosti

Panel diskusiju moderirala je Olja Janković Leković (UN Women), koja je u uvodu istakla da digitalno nasilje nije izdvojen fenomen, već nastavak rodno zasnovanog nasilja drugim sredstvima, u prostoru koji je često izvan dometa institucionalne zaštite, ali duboko zadire u živote žena i devojaka. Fokus razgovora bio je na pitanju gde digitalno nasilje zapravo počinje i kako se manifestuje.

Mila Bajić iz SHARE Foundation govorila je o specifičnostima digitalnog nasilja nad ženama, naglašavajući da ono često poprima oblike koji su istovremeno masovni i personalizovani, od targetiranih kampanja mržnje, do zloupotrebe intimnih sadržaja i kontinuiranog nadzora u online prostoru. Posebno je istakla ulogu medija i platformi u normalizaciji nasilnih narativa. Milica Borjanić, iz KOMSa ukazala je na alarmantne nalaze alternativnih izveštaja koji pokazuju da su mlade žene i devojke izložene višestrukim rizicima u digitalnom prostoru, bez adekvatnih mehanizama zaštite. Digitalno nasilje nad mladima često se ne prepoznaje kao nasilje, već kao „sastavni deo odrastanja“, što dodatno produbljuje osećaj krivice i nemoći.

Iz perspektive rada sa ženama koje su preživele nasilje, Marijana Savić iz Udruženja Atina naglasila je da se digitalno nasilje često razvija postepeno, kroz kontrolu, pretnje, ucene i zloupotrebu tehnologije, da bi posledice postale vidljive tek kada su bezbednosni i psihološki rizici već ozbiljni.

Sistem koji ne vidi - ili ne želi da vidi

Drugi krug panela bio je posvećen institucionalnom odgovoru na digitalno nasilje, odnosno pitanjima šta sistem danas radi,  i gde izostaje odgovornost.

Marijana Savić ukazala je na to da žene koje odluče da potraže pomoć često nailaze na nerazumevanje, fragmentisane nadležnosti i nepostojanje jasnih procedura za postupanje u slučajevima digitalnog nasilja. Iako formalno postoje mogućnosti za prijavu, u praksi su one teško dostupne, a žene se često obeshrabruju već u prvim kontaktima sa institucijama.

Mila Bajić osvrnula se na normativni okvir, podsećajući na višegodišnje zagovaranje kriminalizacije zloupotrebe intimnih sadržaja i ukazujući na postojeće pravne praznine. Iako su određeni pomaci napravljeni, odgovornost platformi i dalje ostaje nedovoljno definisana, a zaštita žrtava neujednačena.

Iz ugla mladih, Milica Bojanić istakla je duboko nepoverenje u institucije i osećaj da sistem ne razume digitalni kontekst u kojem mladi žive. Mlade žene često ne znaju kome da se obrate, niti veruju da će njihovo iskustvo biti shvaćeno ozbiljno.

Iskustva sa terena: posledice koje traju

Treći krug diskusije bio je posvećen realnim slučajevima i trendovima koji se uočavaju na terenu.

Milica Bojanić govorila je o inicijativama mladih, poput aktivizma u okviru programa „Osnažene“, koje pokazuju da mladi imaju kapacitet da sami pokreću teme poput onoga što kolokvijalno nazivamo “osvetničkom pornografijom” i online bezbednošću, ali da im je za to potrebna sistemska podrška. Mila Bajić predstavila je nalaze iz monitoring baza SHARE fondacije, ukazujući na rast broja prijavljenih digitalnih povreda prava, razlike među platformama i pojavu novih taktika nasilja koje se brzo prilagođavaju tehnološkim promenama. Marijana Savić posebno je ukazala na psihološke i bezbednosne rizike kojima su žene izložene, uključujući dugotrajni strah, osećaj gubitka kontrole i povlačenje iz javnog i digitalnog života. Naglasila je da digitalno nasilje nikada nije „samo online“, već ima vrlo realne posledice po mentalno zdravlje, bezbednost i socijalne odnose žena.

Šta dalje: od prepoznavanja ka odgovornosti

U završnom delu panela, panelistkinje su izdvojile ključne preporuke za unapređenje prevencije i zaštite: jačanje digitalne pismenosti i odgovornosti platformi, osnaživanje mladih kroz njima bliske kampanje i umrežavanje, izgradnju institucionalnih kapaciteta i integrisanje digitalnog nasilja u postojeće mehanizme zaštite žena od nasilja.

Panel je zaključen porukom da nema opravdanja za digitalno nasilje, kao i pozivom na zajedničku odgovornost institucija, platformi, medija i društva u celini. Događaj je još jednom potvrdio da digitalno rodno zasnovano nasilje mora biti prepoznato kao ozbiljan oblik nasilja, koji zahteva sistemski, rodno osetljiv i trauma-informisan odgovor.

Tokom istog dana, u okviru obeležavanja kampanje „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“, održan je i širi program koji je otvoren uvodnim obraćanjima predstavnica međunarodne zajednice i institucija. Skupu su se obratile Nj. E. Mišel Kameron, ambasadorka Kanade u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, Nj. E. En Lugon-Mulan, ambasadorka Švajcarske u Srbiji, Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, kao i Jelena Sekulić Nedeljković iz UN Women Srbija. U svojim obraćanjima istakle su važnost prepoznavanja digitalnog rodno zasnovanog nasilja kao ozbiljnog društvenog problema i potrebu za snažnijom institucionalnom i međusektorskom saradnjom u njegovom suzbijanju

U nastavku programa Jelena Hrnjak, programska menadžerka Udruženja Atina, predstavila je i nalaze istraživanja „Ne lajkuj nasilje - Istraživanje o digitalnom nasilju prema ženama i devojkama u Srbiji” koje je objavilo udruženje Atina iz podršku UNWOMEN. Ono ukazuje na rasprostranjenost različitih oblika digitalnog nasilja, njihovu povezanost sa offline nasiljem, kao i na ozbiljne posledice koje ovakva iskustva ostavljaju na bezbednost, mentalno zdravlje i društveno učešće žena. Predstavljanje istraživanja dodatno je osnažilo poruke panela, potvrđujući da digitalno nasilje nije izolovan incident, već strukturni problem koji zahteva sistemske, rodno osetljive i dugoročne odgovore.