Dežurni telefon: +381 61 63 84 071
Zajedno u borbi protiv trgovine ljudima
Sremska Mitrovica – U sremskomitrovačkoj Gradskoj kući danas je održan sastanak na kojem je oformljeno radno telo i imenovani njegovi članovi koje će na nivou Sremske Mitrovice raditi na rešavanju i prevenciji problema trgovine ljudima.
Članove radnog tela čine predstavnici više lokalnih institucija, odnosno Centra za socijalni rad „Sava“, Nacionalne službe za zapošljavanje Filijala Sremska Mitrovica, Doma zdravlja, Kancelarije za mlade, Višeg javnog tužilaštva, Policijske uprave Sremska Mitrovica, Crvenog krsta, Gradske uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
Današnjem sastanku su pored predstavnika svih gore navedenih institucija prisustvovali i nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i predstavnici Udruženja građana „Atina“.
Jelena Hrnjak ispred Udruženja „Atina“objasnila je da će Udruženje kroz jedan projekat koji trenutno sprovodi u saradnji sa Međunarodnim komitetom spasa i uz podršku američkog Stejt departmenta pomoći grad Sremsku Mitrovicu i zapravo lokalnu samoupravu i mrežu profesionalaca koji se bave borbom protiv trgovine ljudima da u narednom periodu pospeše svoje rezultate, da se umreže na jednom nivou koji će biti mnogo bolji od ovog sadašnjeg i praktično će im pomoći da kroz različite treninge uspeju da na neki način prepoznaju veći broj žrtava trgovine ljudima i da se njima bave na adekvatan način, odnosno da im se pruži promoć i podrška koju naši zakoni predviđaju, ali i koje su žrtvama trgovine ljudima u Srbii danas neophodne.
Sremska Mitrovica je, prema rečima Krnjak, dugi niz godina važila za primer dobre prakse u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.
Prema rečima Hrnjak, najčešće žrtve trgovine ljudima u Srbiji jesu žene, devojke i deca koje u najvećem broju dolaze iz depriviranih porodica, ili su već imale, po statistici Udruženja, neko prethodno iskustvo nasilja od kojeg su bežale i dodirnih tačaka sa sistemom socijalne zaštite.
Ona je navela primer žena koje su se odlučile da odu u inostranstvo da rade, jer u Srbiji nisu imale dovoljno novca za osnovne potrebe. Te žene su redovno odlazile bez odgovarajućih dokumenata, ilegalno i na taj način ostajale izvan vidokruga sistema, prepuštene same sebi i najčešće završavale upravo kao žrtve trgovine ljudima.
Postoje slučajevi, dalje navodi ona, u kojima su nažalost roditelji bili ti koji su prodavali svoju decu.Ove aktivnosti sprovode se u okviru projekta “Od opasnosti do sigurnosti: Unapređivanje zaštite žrtava trgovine ljudima u Srbiji“ koji je implementiran od strane Međunarodnog komiteta spasa (IRC) i NVO Atina, a finansiran od strane Vlade Sjedinjenih Američkih Država.