Fotografija: Dragan Spasov

Fudbal nije samo muška igra: mladi u Bujanovcu menjaju pravila na terenu i van njega

Ko je odlučio da je fudbal prvenstveno muški sport? Zašto se devojčice i devojke još uvek često suočavaju sa očekivanjima da određeni sportovi nisu za njih? I šta se menja kada prestanemo da delimo aktivnosti na „muške“ i „ženske“, a počnemo da stvaramo prostor u kojem svako ima jednako pravo da učestvuje?

U sportskoj hali „Mladost“ u Bujanovcu, 17. maja 2026. godine, fudbal je bio mnogo više od takmičenja. Tokom četvoročasovnog turnira, mladi uzrasta od 16 do 22 godine okupili su se kako bi zajedno igrali, upoznavali se, navijali i razgovarali o temama koje su važne za njihove živote.

Turnir je organizovan u okviru projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno - sport za socijalnu pravdu“, koji Udruženje Atina sprovodi uz podršku Fondacije Švedske poštanske lutrije.

Posebnost ovog susreta bile su mešovite ekipe u kojima su devojke i mladići igrali zajedno. U sportu koji se i dalje često povezuje sa muškarcima, takav pristup otvara prostor za preispitivanje rodnih stereotipa i pokazuje koliko je važno da mogućnosti za učešće ne zavise od pola, već od interesovanja, želje i prava svake mlade osobe da bude deo tima.

Ko ima pravo na teren?

Sportski tereni nisu odvojeni od društva u kojem živimo. I na njima se odražavaju očekivanja, predrasude i nejednakosti sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu.

Dečaci se često od malih nogu ohrabruju da budu takmičarski nastrojeni, fizički aktivni i samouvereni, dok se devojčicama neretko šalju drugačije poruke o tome koje su aktivnosti za njih primerene, koliko prostora treba da zauzimaju i na koji način treba da se ponašaju.

Takva očekivanja mogu uticati na to ko će se prijaviti za sportski tim, ko će imati samopouzdanja da preuzme inicijativu, čiji će se doprinos prepoznati i ko će, možda i pre nego što dobije priliku da pokuša, odustati od učešća.

Zato rodna ravnopravnost u sportu nije samo pitanje toga da li devojke i mladići mogu da budu na istom terenu.

Ona podrazumeva i pitanje ko dobija loptu, ko donosi odluke, čiji se glas čuje, kome se veruje i da li svi imaju jednaku priliku da pokažu šta mogu.

Mešovite ekipe na turniru u Bujanovcu bile su prilika da se zajednička igra organizuje na principima saradnje, međusobnog poštovanja i ravnopravnog učešća.

U takvom okruženju, vrednost tima ne određuje se time koliko su njegovi članovi slični, već njihovom sposobnošću da prepoznaju različite doprinose, podrže jedni druge i zajedno preuzmu odgovornost za igru.

Za Atinu je to važan deo pristupa u kojem sport postaje prostor za preispitivanje rodnih uloga, izgradnju solidarnosti i prevenciju diskriminacije i nasilja.

Fotografija: Dragan Spasov

Kada različitosti prestanu da budu prepreka

Bujanovac je multietnička sredina u kojoj mladi odrastaju uz različite jezike, kulture, tradicije i životna iskustva.

Takva raznolikost predstavlja važan potencijal zajednice, ali samo postojanje različitosti ne znači automatski da svi imaju dovoljno prilika da se upoznaju, sarađuju i ravnopravno učestvuju u zajedničkim aktivnostima.

Zato su susreti poput ovog važni. Oni otvaraju prostor u kojem mladi mogu da razvijaju odnose kroz zajedničko iskustvo, umesto da jedni o drugima saznaju samo posredno, kroz pretpostavke ili društvene stereotipe.

Na fudbalskom terenu potrebno je da se igrači i igračice dogovaraju, prate jedni druge, prilagođavaju se različitim stilovima igre i zajednički rešavaju situacije koje nastaju tokom utakmice.

Ali ono što je posebno važno jeste da takva saradnja ne mora da se završi poslednjim zviždukom.

Nova poznanstva, međusobno poverenje i iskustvo zajedničkog delovanja mogu predstavljati osnovu za dalje povezivanje mladih u školama, sportskim klubovima i lokalnoj zajednici.

Društvena uključenost ne znači samo da živimo jedni pored drugih. Ona podrazumeva mogućnost da se upoznajemo, sarađujemo i zajedno oblikujemo prostor u kojem živimo.

Upravo zato projekat „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno“ povezuje mlade iz različitih zajednica i stvara prilike za susrete koji prevazilaze uobičajene društvene i grupne granice.

Razgovori koji ne počinju u učionici

Iako je fudbal bio centralna aktivnost dana, jednako važan deo susreta odvijao se između utakmica, tokom druženja i neformalnih razgovora.

Mladi su otvarali pitanja mentalnog zdravlja, bezbednosti na internetu i značaja podrške zajednice u trenucima kada se suočavaju sa teškoćama.

To su teme koje su duboko povezane sa njihovim svakodnevnim životom, ali o kojima nije uvek jednostavno govoriti.

Pritisak da se uklopimo, očekivanja vršnjaka i porodice, strah od osude, nasilje na internetu, narušavanje privatnosti ili osećaj da nemamo kome da se obratimo mogu značajno uticati na to kako mladi doživljavaju sebe i svoje okruženje.

Zato je važno stvarati prostore u kojima se o ovim pitanjima može razgovarati otvoreno, bez stigmatizacije i nametanja gotovih odgovora.

Mentalno zdravlje nije samo individualno pitanje, kao što ni bezbednost na internetu nije isključivo odgovornost pojedinca. Način na koji se odnosimo jedni prema drugima, podrška koju dobijamo, društvene norme i dostupnost odgovarajućih usluga imaju važnu ulogu u tome koliko se osećamo bezbedno i prihvaćeno.

Digitalni prostor je danas sastavni deo života mladih. On omogućava povezivanje, učenje, izražavanje i aktivizam, ali može biti i mesto uznemiravanja, diskriminacije, ucena, manipulacije i različitih oblika nasilja.

Posebno je važno prepoznati da rodno zasnovano nasilje ne prestaje na granici između fizičkog i digitalnog sveta. Kontrola, pretnje, narušavanje privatnosti i zloupotreba poverenja mogu se nastaviti ili intenzivirati putem društvenih mreža i digitalnih komunikacija.

Zbog toga prevencija nasilja podrazumeva i razvoj digitalne pismenosti, razumevanje prava na privatnost, prepoznavanje rizičnih situacija i znanje o tome gde se može potražiti podrška.

Razgovori tokom turnira pokazali su koliko sportski susreti mogu biti dragocena prilika da se takve teme otvore na način koji je mladima blizak.

Fotografija: Dragan Spasov

Podrška koja ne zavisi od rezultata

Jedan od upečatljivih elemenata turnira bila je atmosfera na tribinama i pored terena.

Navijanje, međusobno ohrabrivanje i poštovanje pratili su utakmice bez obzira na to koji tim je igrao i kakav je bio rezultat.

U sportu, u kojem se uspeh često meri brojem postignutih golova, takva atmosfera podseća na još jednu važnu vrednost: podrška ne mora da bude rezervisana samo za pobednike.

Ona je posebno važna onda kada neko pogreši, kada se oseća nesigurno ili kada mu je potrebno ohrabrenje da nastavi.

I upravo se tu sportsko iskustvo povezuje sa širim pitanjima solidarnosti i prevencije nasilja.

U zajednicama u kojima se mladi osećaju prihvaćeno, u kojima mogu da govore o problemima i znaju da neće biti ismejani ili odbačeni kada zatraže pomoć, stvaraju se važni uslovi za prepoznavanje nasilja i blagovremeno traženje podrške.

Takvi odnosi ne nastaju sami od sebe. Oni zahtevaju vreme, poverenje i spremnost da jedni druge posmatramo kao ravnopravne osobe, bez obzira na razlike među nama.

Zato je za Atinu važno da sportske aktivnosti ne budu usmerene samo na takmičenje, već i na stvaranje iskustava saradnje, podrške i zajedničke odgovornosti.

Sport za socijalnu pravdu počinje pitanjem ko može da učestvuje

Kada govorimo o sportu kao prostoru za društvenu promenu, nije dovoljno samo organizovati utakmicu i okupiti mlade na jednom mestu.

Važno je razmišljati o tome ko ima pristup sportskim aktivnostima, ko se oseća dobrodošlo, čije potrebe ostaju neprimećene i koje prepreke treba ukloniti da bi učešće zaista bilo ravnopravno.

Za devojke i mladiće koji su učestvovali na turniru u Bujanovcu, zajednička igra bila je prilika da se upoznaju, sarađuju i provedu vreme u okruženju u kojem su međusobno poštovanje i podrška imali jednaku vrednost kao sportski rezultat.

Istovremeno, razgovori o mentalnom zdravlju i digitalnoj bezbednosti pokazali su da mladi imaju potrebu za prostorima u kojima mogu da otvaraju i pitanja koja prevazilaze sport, ali neposredno utiču na njihov život.

Upravo u povezivanju tih iskustava nalazi se smisao projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno – sport za socijalnu pravdu“.

Njegov cilj nije samo da mladi učestvuju u sportskim aktivnostima, već da kroz njih razvijaju odnose, preispituju stereotipe, prepoznaju diskriminaciju i nasilje i dobiju više mogućnosti da aktivno učestvuju u svojim zajednicama.

Jer pravo na igru, pravo na ravnopravnost, pravo na bezbednost i pravo na učešće nisu odvojena pitanja. Sva ona govore o tome kakvo društvo želimo da gradimo i koliko smo spremni da u njemu napravimo mesta za svakoga.

Fudbalski turnir održan je 17. maja 2026. godine u sportskoj hali „Mladost“ u Bujanovcu, u okviru projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno - sport za socijalnu pravdu“, koji Udruženje Atina sprovodi uz podršku Fondacije Švedske poštanske lutrije.