Fotografija: Dragan Spasov

Između dva koša, razgovori koji ne smeju da čekaju: mladi u Vranju o nasilju, ravnopravnosti i solidarnosti

Dok su jedni igrali basket, drugi su razgovarali o diskriminaciji, rodnoj ravnopravnosti, nasilju i trgovini ljudima. Na sportskom terenu u Vranju, između utakmica i navijanja, otvoren je prostor za pitanja koja su mnogo veća od sportskog rezultata: kako prepoznajemo nepravdu, zašto o nekim problemima ćutimo i koliko je važno da mladi imaju priliku da o njima govore svojim glasom.

U maju 2026. godine, mladi uzrasta od 16 do 22 godine okupili su se u Vranju na turniru u basketu 3x3, organizovanom u okviru projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno - sport za socijalnu pravdu“, koji Udruženje Atina sprovodi uz podršku Fondacije Švedske poštanske lutrije.

Turnir je spojio sportsko nadmetanje, druženje i razgovore o pitanjima koja neposredno utiču na živote mladih. Dok su se ekipe smenjivale na terenu, učesnici i učesnice imali su priliku da razmenjuju mišljenja, govore o svojim brigama i razmišljaju o tome kako se diskriminacija, stereotipi i različiti oblici nasilja prepoznaju u svakodnevnom životu.

Posebnu dimenziju događaju dali su razgovori pred kamerom, tokom kojih su mladi iznosili svoja razmišljanja o temama koje često ostaju izvan uobičajenih razgovora o sportu.

Fotografija: Dragan Spasov

Kada se utakmica završi, razgovor tek počinje

Sport ima sposobnost da okupi ljude koji možda ne bi imali mnogo drugih prilika da se sretnu. Zajedničko interesovanje, dinamika igre i atmosfera na terenu mogu olakšati upoznavanje i otvoriti prostor za razgovor.

Ali samo okupljanje nije dovoljno da bi se govorilo o društvenoj promeni.

Važno je šta se događa kada mladi dobiju priliku da, pored igre, razgovaraju o stvarima koje ih zaista zanimaju, zabrinjavaju ili pogađaju.

Na turniru u Vranju upravo su pauze između utakmica postale prilika za takvu razmenu.

Učesnici i učesnice razgovarali su o rodnoj ravnopravnosti, stereotipima, diskriminaciji, rodno zasnovanom nasilju i trgovini ljudima. Govorili su o tome kako prepoznaju ove pojave u svom okruženju, zašto ih smatraju važnim i zbog čega o njima treba otvoreno razgovarati.

Nisu svi imali ista iskustva niti su na svako pitanje davali iste odgovore. Upravo ta različitost perspektiva predstavlja važan deo procesa učenja.

Razgovor o društvenim problemima ne mora da počne u učionici, niti mora da podrazumeva unapred pripremljene odgovore. Ponekad je najvažnije stvoriti priliku da mladi sami postave pitanja koja smatraju važnim.

Takav pristup posebno je značajan kada govorimo o prevenciji nasilja i diskriminacije, jer mladi nisu samo publika kojoj treba preneti informacije. Oni svakodnevno učestvuju u društvenim odnosima u kojima se stereotipi, nejednakosti i različiti oblici isključivanja mogu prepoznati, ali i preispitivati.

O nasilju treba govoriti pre nego što postane nečija lična priča

Kada se govori o rodno zasnovanom nasilju i trgovini ljudima, javna pažnja često se usmerava na pojedinačne slučajeve, iskustva osoba koje su preživele nasilje ili okolnosti u kojima je došlo do eksploatacije.

Takva iskustva zaslužuju pažnju i odgovarajuću društvenu reakciju. Međutim, prevencija zahteva da razgovor počne mnogo ranije.

Potrebno je govoriti o društvenim normama koje opravdavaju kontrolu i nejednakost, o stereotipima koji ograničavaju slobodu izbora, o diskriminaciji koja neke osobe isključuje iz dostupnih mogućnosti i o odnosima moći u kojima može doći do zloupotrebe poverenja.

Posebno je važno razumeti da nasilje nije samo problem pojedinca ili privatna stvar porodice. Ono ima društvene uzroke i posledice, a odgovornost za njegovo sprečavanje i za zaštitu osoba koje ga doživljavaju pripada i institucijama.

Zato mladi treba da imaju pristup pouzdanim informacijama o svojim pravima, mogućnostima zaštite i dostupnim oblicima podrške.

Ali jednako je važno da mogu da razgovaraju o pitanjima koja nisu jednostavna: zašto se neka nasilna ponašanja normalizuju, zbog čega se osobe koje doživljavaju nasilje ponekad suočavaju sa osudom umesto podrškom i kako reagovati kada primetimo da je neko izložen diskriminaciji ili zlostavljanju.

Prevencija nasilja ne počinje tek kada se nasilje dogodi. Ona počinje i onda kada preispitujemo stavove i ponašanja koji omogućavaju da nasilje ostane neprepoznato, opravdano ili prećutano.

Upravo zato su razgovori tokom sportskih događaja važan deo Atininog pristupa radu sa mladima.

Kada mladi govore pred kamerom, važno je i kako ih slušamo

Jedan od zanimljivih elemenata turnira u Vranju bili su razgovori pred kamerom.

Oni su omogućili mladima da svoja razmišljanja o društvenim problemima izraze i izvan uobičajenog formata radionice ili grupne diskusije.

Međutim, kada govorimo o učešću mladih u javnom prostoru, važno je razlikovati mogućnost da se neko izrazi od očekivanja da mora da govori.

Naročito kada su teme osetljive, poput rodno zasnovanog nasilja, diskriminacije ili trgovine ljudima, učešće u javnim razgovorima mora da podrazumeva dobrovoljnost, poštovanje privatnosti i pravo svake osobe da sama odluči šta želi da podeli.

Mladi ne moraju da iznose lična iskustva niti da govore o sopstvenim teškoćama kako bi njihov doprinos bio vredan.

Njihova pitanja, stavovi, kritička razmišljanja i predlozi podjednako su važni.

Za Atinu, smisleno učešće mladih ne podrazumeva samo da im omogućimo da govore, već i da ozbiljno shvatimo ono što imaju da kažu.

Glas mladih ne treba da bude samo ukras projektnih aktivnosti. Njihove perspektive treba da utiču na način na koji osmišljavamo programe, prepoznajemo potrebe i stvaramo mogućnosti za promene.

To je posebno važno u radu na prevenciji nasilja, gde programi mogu biti mnogo relevantniji kada uvažavaju stvarne dileme, iskustva i pitanja mladih.

Fotografija: Dragan Spasov

Basket 3x3: malo prostora, mnogo odgovornosti

Basket 3x3 ima posebnu dinamiku. Na terenu su samo tri igrača po ekipi, igra je brza, a svaka odluka i svaki doprinos neposredno utiču na zajednički rezultat.

U takvoj igri nema mnogo prostora za pasivno posmatranje. Potrebno je reagovati, komunicirati, prilagođavati se i preuzimati odgovornost.

Upravo zbog toga basket može biti zanimljiv povod za razgovor o saradnji, međusobnom poverenju i ulozi svakog pojedinca u grupi.

Međutim, važna lekcija nije samo u tome da tim bolje funkcioniše kada svi sarađuju.

Jednako je važno pitanje da li svako zaista dobija priliku da doprinese.

Da li se svačiji glas čuje? Da li se greške prihvataju kao deo učenja? Da li se podrška pruža samo najboljim igračima ili i onima kojima je potrebno više ohrabrenja?

Takva pitanja povezuju sport sa širim društvenim odnosima.

U školi, među vršnjacima i u zajednici, mladi se takođe suočavaju sa situacijama u kojima se nečiji doprinos više vrednuje, nečije mišljenje lakše odbacuje, a nečije prisustvo podrazumeva bez stvarne mogućnosti učešća.

Zato sport može biti prostor za učenje o ravnopravnosti, ali samo kada je organizovan tako da podstiče poštovanje, saradnju i uključivanje svih učesnika.

Sanja, jedna od učesnica turnira, sažela je tu ideju jednostavnom porukom:

„Igra dobija pravi smisao kada svi imaju priliku da budu deo nje.“

Njene reči govore o nečemu što prevazilazi basket.

Jer nije dovoljno da postoji teren. Važno je i da svi imaju mogućnost da na njega izađu.

Pravo na učešće ne završava se na sportskom terenu

Jedna od centralnih ideja projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno – sport za socijalnu pravdu“ jeste da mladi treba da imaju više prilika da učestvuju u životu svojih zajednica, prepoznaju društvene probleme i doprinose njihovom rešavanju.

Sport je jedan od načina da se takve prilike stvaraju.

Ali njegova vrednost ne proizlazi samo iz fizičke aktivnosti ili takmičenja. Ona se ogleda i u mogućnosti da se kroz zajedničku igru razvijaju odnosi, otvaraju razgovori i preispituju društvene norme.

Turnir u Vranju pokazao je kako jedan sportski događaj može istovremeno da bude prostor za nadmetanje, druženje i razgovor o pitanjima koja mladi smatraju važnim.

U tom procesu posebno je značajno što su učesnici i učesnice imali priliku da sami govore o diskriminaciji, rodnoj ravnopravnosti, nasilju i trgovini ljudima.

Takvi razgovori ne mogu sami da reše složene društvene probleme. Ali mogu doprineti tome da oni postanu vidljiviji, da se o njima govori otvorenije i da mladi razvijaju znanja i stavove koji su važni za njihovo prepoznavanje.

Istovremeno, odgovornost za stvaranje bezbednijih i pravednijih zajednica ne može biti prepuštena samo mladima. Potrebne su institucije koje štite prava, škole koje ne tolerišu diskriminaciju, sportski klubovi otvoreni za sve i organizacije koje stvaraju prostor za ravnopravno učešće.

Jer društvo u kojem svi imaju pravo da učestvuju ne gradi se samo tako što nekoga pozovemo da bude prisutan. Gradi se tako što stvaramo uslove da njegov glas bude saslušan, njegovo dostojanstvo poštovano, a njegova prava zaštićena.

Možda je upravo to najvažnija poruka turnira u Vranju: između dva koša, dve utakmice i dva razgovora postoji mnogo prilika da počnemo da menjamo način na koji se odnosimo jedni prema drugima.

A ponekad promena počinje sasvim jednostavno - time što nekome damo prostor da govori i pokažemo da smo spremni da ga čujemo.

Turnir u basketu 3x3 održan je u maju 2026. godine u Vranju, u okviru projekta „Snažni sami, nezaustavljivi zajedno - sport za socijalnu pravdu“, koji Udruženje Atina sprovodi uz podršku Fondacije Švedske poštanske lutrije.