Ljudi ne žele da znaju u kakvim sve uslovima nastaje njihova odeća

Modna kreatorka Bojana Drača nedavno je posetila Beograd i održala radionicu na temu održive i etičke mode na Belgrade Design Weeku. Bojanin rad počiva na principima održive mode iz tog razloga je ona pokušala da na masterklasu u Beogradu odgovori na pitanja šta stoji iza fenomena održive odeće, ali i na etička pitanja u vezi sa modom i to koliko mi znamo o poreklu naše odeće i da li treba da počnemo da menjamo navike zbog drugih ljudi, planete, ali i zbog našeg zdravlja. Bojanin dolazak u Srbiju podržala je kompanija Manpower, članica Globalne biznis koalicije protiv trgovine ljudima.

U aktivnostima borbe protiv trgovine ljudima često se susrećemo sa pitanjima u vezi sa radnom eksploatacijom dece i odraslih u industriji mode, odeće i obuće.

Zainteresovanost uglavnom mladih, za pitanja etičke mode je posebno izražena nakon tragedije u Bangladešu prošle godine kada je 1133 devojaka poginulo u fabrikama koje su šile za poznate svetske brendove. Bojana Drača ne misli da su ljudi dovoljno upoznati sa terminom “održiva moda”.

“Mislim da su ljudi jako slabo upoznati s tom temom svugde, ne samo u Srbiji. Tržište je malo, ali sam sigurna da postoji neka grupa ljudi koja bi kupovala održivu modu i ovde. Važno je u celoj toj priči prodavati dizajn i imidž, ne samo održivost”, kaže Bojana u intervjuu za NVO Atina.

Da li mislite da ljudi uopšte imaju svest o tome da u velikom broju slučajeva njihovu garderobu prave deca ili jako jeftina radna snaga?

Mislim da se ljudi previše time ne zamaraju i da je to više ona logika – daleko od očiju, daleko od srca.

Da li planirate saradnju sa nekom od organizacija u Beogradu koje se bave zaštitom dece i ljudskih prava?

Zasad konkretno ne, ali u dugoročnom planu imam neku vrstu socijalnog projekta na područjima bivše Jugoslavije.

Kada kažemo “moda” prvo što ljudi pomisle je glamur i novac. Na koji način osvešćujete potrošače ali i ljubitelje mode kada je u pitanju poreklo svega ono što nose ili žele da imaju?

Ljudi su većinom loše informirani i ne razmišljaju da iza jednog produkta stoji ceo proces. Ja pokušavam da stavim naglasak na sav trud i vreme koji su potrebni da bi jedan dizajn dobio svoj finalni izgled i funkciju i time objasnim ljudima vrednost koju zaslužuje.

Razvili ste specijalnu “zero-waste” tehniku i u svetu ste prepoznati po tome. Na koji način je to uticalo na vaš rad?

“Zero waste” je jedan element koji pridonosi održivosti mog brenda Farrah Floyd, ali mislim da je u celoj toj priči revolucionarnije to što sam time uspela potpuno da promenim ideju o tradicionalnom načinu krojenja. Na ovaj način uspevam da dobijem potpuno nove oblike i forme, a samim tim i vrlo inovativne krojeve, a da nema ostataka tj. restlova (tako se kroji da se kompletan materijal iskoristi), tako se štedi materijal i sve ono sto je potrebno da bi se on napravio.

Da li mislite da saznanje potrošača i kupaca o poreklu odeće koju nose i na koju troše ogroman novac može da utiče na drukčiji odnos prema garderobi i razvoj modne industrije uopšte?

Mislim da donekle može, jer ako potrošači odbijaju da kupuju nešto što bez sertifikata recimo, proizvoćaci će biti prinuđeni da ih nabave. Ipak, smatram da je modna industrija previse moćna i da će trebati puno više od zahteva potrosača da nešto se promeni.

Za NVO Atina Magda Janjić