Mozak, trauma i oporavak: kako savremena neuronauka menja pristup podršci ženama i deci

Udruženje Atina je 26. i 27. marta 2026. godine u Beogradu, u hotelu Moskva, organizovalo obuku na temu „Mozak, trauma i oporavak: primena neuronauke u radu sa žrtvama rodno zasnovanog nasilja“, koju su vodile naše saradnice Dragana Ćuk Milankov, klinička psihološkinja, i Andrijana Radoičić Nedeljković, supervizorka, psihoterapeutkinja i socijalna radnica, koje imaju višedecenijsko iskustvo u direktnom radu sa ženama koje su preživele trgovinu ljudima.

Obuka je okupila 27 učesnika i učesnica iz sistema socijalne zaštite i organizacija civilnog društva, koji u svom svakodnevnom radu pružaju podršku deci i ženama sa iskustvom nasilja i traume. Na obuci su učestvovali zaposleni iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine, iz različitih organizacionih jedinica,  uključujući RJ Telefonsku liniju, domove „J. J. Zmaj“, „D. F. Jusa“, „Drinka Pavlović“ i „Moša Pijade“, kao i Materinski dom, SOS liniju za žene sa iskustvom nasilja, Prihvatilište za urgentnu zaštitu dece i omladine i Smeštaj uz intenzivnu podršku (Stacionar za majku i dete). U obuci su učestvovali i zaposleni iz Doma za decu i omladinu „Spomenak“ u Pančevu, kao i koleginice iz Udruženja Atina.

Razumevanje traume nije dodatak profesionalnom radu, ono je njegova osnova

Tokom dvodnevnog rada, učesnici su imali priliku da prodube razumevanje traume kroz savremene pristupe neuronauke, uključujući rad Gabora Matea, neurosekvencijalni model Brusa Perija i Polivagalnu teoriju Stivena Porgesa. Poseban fokus bio je na razumevanju načina na koji trauma utiče na funkcionisanje nervnog sistema, kao i na povezivanju ovih saznanja sa svakodnevnim profesionalnim praksama, posebno imajući u vidu da traumatska iskustva ne ostaju samo na nivou sećanja, već se „zadržavaju“ u telu i oblikuju reakcije i ponašanje.

Prvi dan obuke bio je posvećen teorijskom okviru i razumevanju fiziologije traume, dok je drugi dan bio usmeren na primenu, kroz rad na konkretnim izazovima sa kojima se učesnici susreću u praksi. Kroz grupni rad i razmenu iskustava, učesnici su zajednički razvijali moguće pristupe i intervencije u situacijama koje često ostaju bez jasnih odgovora.

Stanje preživljavanja može postati nova „normalnost“ ako ne postoji kontinuirana podrška i osećaj sigurnosti. Bez osećaja sigurnosti, nervni sistem ostaje u režimu preživljavanja, i tada nijedna intervencija ne može imati puni efekat.

Posebna vrednost obuke bila je u otvorenom prostoru za razmenu iskustava, gde su učesnici govorili o izazovima kao što su rad sa decom koja ispoljavaju samopovređivanje ili agresivno ponašanje, emocionalni napor u radu i rizik od sagorevanja, kao i složenost saradnje sa porodicama i sistemom. U tom kontekstu posebno je istaknuto koliko dugotrajna izloženost stresu i nesigurnosti može dovesti do toga da stanje stalne pripravnosti i preživljavanja postane svakodnevica, što dodatno otežava proces oporavka ukoliko ne postoji kontinuitet podrške i osećaj sigurnosti.

Za Atinu, ovakvi programi predstavljaju važan deo kontinuiranog rada na unapređenju kvaliteta podrške ženama i deci koji su preživeli nasilje, jer bez razumevanja načina na koji trauma oblikuje ponašanje, podrška ostaje površna i često nedovoljna.

Oporavak ne počinje izolovano, on počinje u odnosu, kroz sigurnost i poverenje.

Jer bez razumevanja traume, nema stvarne podrške.

Ova obuka deo je regionalnog projekta „Sigurno utočište: razvijanje resursa za usluge smeštaja za žrtve trgovine ljudima na Zapadnom Balkanu“, koji Udruženje Atina sprovodi u saradnji sa partnerskim organizacijama iz regiona, uz podršku World Vision International i Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država.