Rad sa traumom nije procedura: u Beogradu održana obuka koja menja način razumevanja nasilja

Fotografije: Dragan Mujan

Šta znači raditi sa osobom koja je preživela nasilje, ne samo kroz procedure, već kroz razumevanje onoga što se dešava u njenom telu, mozgu i svakodnevnom funkcionisanju?

Ovim pitanjem bavila se obuka „Mozak, trauma i oporavak: primena savremene neuronauke u radu sa ženama i decom žrtvama nasilja“, koju je udruženje Atina organizovalo 15. i 16. aprila 2026. godine u Beogradu, u hotelu Moskva. Obuku su vodile Andrijana Radoičić Nedeljković i Dragana Ćuk Milankov, stručnjakinje sa dugogodišnjim iskustvom u direktnom radu sa žrtvama trgovine ljudima i razvoju trauma-osetljivih pristupa u praksi.

Obuka je okupila 24 stručna radnika iz različitih sistema podrške: 10 iz centara za socijalni rad (Palilula, Novi Beograd, Čukarica, Zemun i Zvezdara), 4 iz Savetovališta za brak i porodicu, 3 iz sigurnih kuća u Pančevu i Beogradu, 3 iz Zavoda za vaspitavanje dece i omladine, kao i po 2 učesnika iz Prihvatilišta za decu i Materinskog doma. Tokom dvodnevnog rada, učesnici su povezivali teorijska znanja sa praktičnim iskustvima, razmenjujući uvide i pristupe u suočavanju sa svakodnevnim izazovima u radu sa osobama koje su preživele nasilje.

Ova obuka nije bila još jedno teorijsko predavanje. Bila je prostor u kojem su se susreli iskustvo, nauka i realnost sistema.

Učesnici su govorili o konkretnim situacijama iz prakse, pokušajima suicida, samopovređivanju, bekstvima iz ustanova, radu pod pritiskom i u uslovima ograničenih resursa. Ove situacije su zatim sagledavane kroz prizmu savremenih saznanja iz neuronauke, kako trauma menja mozak, zašto reakcije često nisu racionalne i šta znači kada telo „preuzme kontrolu“.

Na svakih 100 odraslih osoba u Srbiji, njih oko 70 je više puta doživelo neki oblik traume u detinjstvu, dok je oko 20 osoba iskusilo četiri ili više takvih iskustava, podaci koji jasno pokazuju razmere problema sa kojim sistem svakodnevno radi.

Poseban naglasak bio je na razumevanju da trauma nije samo psihološko iskustvo, već i fiziološki događaj koji utiče na funkcionisanje celog organizma.

Kroz rad autora poput Gabor Matea i Bruce Perry-ja, kao i kroz primenu polivagalne teorije, učesnici su dobili drugačiji okvir za razumevanje ponašanja osoba koje su preživele nasilje.

U tom okviru, posebno je istaknuta uloga autonomnog nervnog sistema i procesa „neurocepcije“ sposobnosti tela da prepozna sigurnost ili opasnost, često i bez svesne obrade.

Poseban segment obuke činile su iskustvene vežbe. Učesnici su imali priliku da kroz sopstveno iskustvo razumeju mehanizme stresa i regulacije, kao i da razvijaju konkretne alate za rad. Upravo ovaj deo obuke ocenjen je kao jedan od najvrednijih.

Kao važan uvid izdvojena je i činjenica da oporavak ne podrazumeva izolovanu brigu o sebi, već postepenu regulaciju kroz odnos i osećaj sigurnosti u kontaktu sa drugima.

Rad u grupama dodatno je otvorio prostor za razmenu između različitih delova sistema. Iako učesnici dolaze iz različitih profesionalnih okruženja, zajednički zaključak bio je da izazovi nisu posledica nedostatka posvećenosti, već ograničenih resursa, vremena i podrške za same stručnjake.

Evaluacija obuke pokazala je visok nivo zadovoljstva učesnika, ali i jasnu potrebu za daljim radom na ovoj temi, kroz napredne obuke, više prostora za razmenu i jačanje praktične primene stečenih znanja.

Ova obuka deo je kontinuiranog rada udruženja Atina na unapređenju trauma-osetljivih pristupa i jačanju kapaciteta sistema. Jer podrška žrtvama nasilja ne može biti samo formalna, ona mora biti zasnovana na razumevanju, kontinuitetu i stvarnim uslovima u kojima se pruža.

Ova obuka deo je regionalnog projekta „Sigurno utočište: razvijanje resursa za usluge smeštaja za žrtve trgovine ljudima na Zapadnom Balkanu“, koji Udruženje Atina sprovodi u saradnji sa partnerskim organizacijama iz regiona, uz podršku World Vision International i Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država.