Radna eksploatacija stranaca u Srbiji raste: Migranti plaćaju krijumčarima radom

Autor: FoNet | 18. mar. 2026. 14:50 

Fotografija: Shutterstock/ ParamePrizma

Radna ekspoloatacija je sve zastupljenija u Srbiji, gde veliki broj migranata, koji dolaze na rad legalno, uz obećanu radnu vizu i radno mesto, ubrzo ostaju bez posla, zarade i regulisanog statusa, kao i dokumenata, te ulaze u rizike i ekspoloataciju, rečeno je danas na međunarodnoj konferenciji "Migracije, eksploatacija i moderno ropstvo".

Direktorka Udruženja Atina Marijana Savić rekla je na skupu u hotelu Moskva da su žene i devojčice migrantkinje iz Avganistana, Nigerije, Zimbavea, Nepala i drugih država dobile kroz projekat te organizacije, ne samo adekvatnu podršku, već i šansu da ostvare pravdu, pošto su pokrenute istrage.

Ona je naglasila da su rezultati projekta postignuti u slučajevima krijumčarenja ljudi, kod azilnih procedura i prepoznavanju krivičnog dela u migrantskim tokovima, vezama krijumčarenja i trgovine ljudima.

"Nikad više nismo imali toliki broj žena upućenih na naše programe podrške, a nikad manje nije bilo migranata prijavljenih u izbegličkim centrima", predočila je Marijana Savić.

Prema njenim rečima, danas je devojka iz Baglandeša bezbedna sa svojom porodicom, a krijumčar koji ju je zlostavljao je uhapšen, dok je više od 30 osoba iz različitih zemalja identifikovano i upućeno u sisteme podrške.

Ukazala je da je posebno značajno to što je u prvom slučaju pokrenut postupak i u Baglandešu.

U okviru projekta, 111 sudija, tužilaca i policajaca učestvovalo je u obukama o uticaju traume prilikom davanja iskaza žrtve.

Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima prijavljen je 2025. godine do sada najveći broj sumnji na ekspoloataciju stranih državljana, pri čemu se 155 prijava odnosilo na radnu ekspoloataciju (76 odsto), dok je u 14 odsto prijavljena sumnja na seksualnu eksploataciju.

I tužiteljka Vrhovnog javnog tužilaštva Srbije Tamara Mirović ukazala je da je u slučajevima ekspoloatacije sve veći udeo radne ekspoloatacije stranih državljana.

Prema njenim rečima, radnici kojima je omogućen nedozovljen prelaz granice često cenu krijumčarenja treba da otplate radom ili seksualnim iskorišćavanjem i postaju žrtve trgovine ljudima.

"Strani radnici su i neadekvatno informisani, imaju jezičku barijeru, neregulisan radni status, oduzimaju im se putne isprave", napomenula je Tamara Mirović.

Britanski ambasador u Srbiji Edvard Ferguson istakao je da je kriza na Bliskom istoku dovela do novih potresa i nestabilnosti, dok još traje borba sa posledicama ruske invazije na Ukrajinu, što je dodatni talas migracija izbeglica, radnika, dece bez nadzora.

To sve povećava rizike od trgovine ljudima, ukazao je Ferguson i istakao da je sve veća radna eksploatacija u regionu, dok radnici migranti nemaju zaštitu.

U toj situaciji neizvesnosti, smatra Ferguson, neophodna je tešnja saradnja i solidarnost ljudi i institucija.

Ferguson je ukazao da je širom Zapadnog Balkana radna ekspoloatacija problem kojem treba pristupati kao trgovini ljudima.

Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije Nenad Simić istakao je da je normativni okvir u toj oblasti unapređen, da je urađen zakon za borbu protiv trgovine lјudima, uz podršku organizacije Atina, i da se, pošto je dobio pozitivno mišljenje Evropske komisije, očekuje njegovo usvajanje.

Prema njegovim rečima, zakonski pristup je usmeren na žrtve, zbog čega se očekuje da će dati dobre rezultate u praksi.

Tekst preuzet sa sajta N1: Radna eksploatacija stranaca u Srbiji raste - Vesti iz Srbije, regiona i sveta - N1 info