Skriveni oblik radne eskploatacije: prisilni rad u domaćinstvu tokom pandemije COVID-19

Ilustracija: https://umdgenderandglobalization.wordpress.com/

Pandemija je imala nepredvidive posledice u mnogim državama, a različite grupe ljudi ih različito doživljavaju. Jedna od najugroženijih grupa su radnici u domaćinstvu, posebno oni koji su eksploatisani u svrhu prisilnog rada u kući.

Više od 30 miliona ljudi trenutno je radno eksploatisano, ovim fenomenom pogođena su i deca, a vid radne eksploatacije koji se najčešće javlja je radna eksploatacija dece koja žive i rade na ulici, rekla je tužiteljka Državnog tužilaštva BiH Sena Uzunović na Specijalizovanoj mentorskoj sesiji za predstavnike Lokalnih timova koje Udruženje građana Atina realizuje u pet gradova Republike Srbije - Šabac, Niš, Vranje, Sremska Mitrovica i Subotica.

Eksploatisani radnici u evropskim klanicama

Fotografija: https://www.canva.com/

Fabrike mesa u Evropi razotkrivene su kao jedno od najvećih žarišta korona virusa. Istraživači, novinari i aktivisti veruju da je to povezano sa eksploatatorskim uslovima rada koje je pandemija dodatno pogoršala. Neuslovni smeštaj radnika i niske zarade u evropskim državama koje su najveći proizvođači mesa, poput Nemačke, najverovatnije su objašnjenje za ovu pojavu.

Radna eksploatacija vozača kamiona tokom pandemije COVID-19

Fotografija: www.ttnews.com

Međunarodna federacija sindikata objavila je nedavno izveštaj o eksploataciji vozača kamiona iz država sa niskim primanjima koji su eksploatisani u transportnoj industriji.

Uticaj COVID-19 pandemije na radnu eksploataciju migranata na farmama u Evropi

Kriminalci uključeni u ovu aktivnost, čija je svrha eksploatacija, vrbuju žrtve putem društvenih mreža i na javnim mestima. Vlasti mole građane da budu nepoverljivi, i prijave svaku sumnju na nelegalne aktivnosti

“Primila sam poruku na Facebook-u, nisam poznavala osobu koja mi je poslala, niti smo bili prijatelji na toj društvenoj mreži, ali pisalo je da se organizuje foto kasting. Bila sam oduševljena, i otišla sam tamo sa mamom, nismo provele ni pet minuta na kastingu.”

Fotografija: Climatalk.in (Flickr, CC)

Italija, Španija i Grčka primile su veliki broj migranata i izbeglica. Ali, 6 od 10 žrtava trgovine ljudima u Evropi su državljani Evropske unije.

30. jul je Međunarodni dan borbe protiv trgovine ljudima. Pandemija je onemogućila uobičajeno obeležavanje ovog datuma, ali mnoge organizacije su pronašle alternativu.

1. Žrtve moraju biti upoznate sa svim svojim pravima i na vreme informisane o svim uslugama i načinom funkcionisanja čitavog mehanizma podrške i jasnim mandatima svih aktera uključenih u isti, na način koji je njima jasan i razumljiv.
2. Neophodno je zasnivanje čitavog mehanizma podrške na potrebama žrtve i poštovanjem pune participacije žrtve, da sistem podrške bude centriran na žrtvu, da se od „rada za žrtvu“ pomeri ka „radu sa žrtvom“. Ne samo da se pita već i da se čuje.

U želji da se otvori prostor za aktivistički angažman žena koje su bile u programu UG Atine, a u cilju zagovaranja za promene sistema podrške žrtvama trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja i njihovog unapređenja, u  prethodnoj godini formirano je Savetodavno telo koje čine devojke i žene koje su imale iskustvo nasilja i eksploatacije i koje su koristile usluge sistema podrške i programe UG Atine.