30. jul je Međunarodni dan borbe protiv trgovine ljudima. Pandemija je onemogućila uobičajeno obeležavanje ovog datuma, ali mnoge organizacije su pronašle alternativu.

1. Žrtve moraju biti upoznate sa svim svojim pravima i na vreme informisane o svim uslugama i načinom funkcionisanja čitavog mehanizma podrške i jasnim mandatima svih aktera uključenih u isti, na način koji je njima jasan i razumljiv.
2. Neophodno je zasnivanje čitavog mehanizma podrške na potrebama žrtve i poštovanjem pune participacije žrtve, da sistem podrške bude centriran na žrtvu, da se od „rada za žrtvu“ pomeri ka „radu sa žrtvom“. Ne samo da se pita već i da se čuje.

U želji da se otvori prostor za aktivistički angažman žena koje su bile u programu UG Atine, a u cilju zagovaranja za promene sistema podrške žrtvama trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja i njihovog unapređenja, u  prethodnoj godini formirano je Savetodavno telo koje čine devojke i žene koje su imale iskustvo nasilja i eksploatacije i koje su koristile usluge sistema podrške i programe UG Atine.

Fotografija: GETTY IMAGES

Policija upozorava da bi trgovci ljudima mogli da preusmere svoje aktivnosti na ruralne industrije, s obzirom na to da je većina kompanija u urbanim oblastima trenutno zatvorena.

Kako obaveštajne službe navode, poljoprivreda, ribarstvo i šumarstvo bi mogle postati nove ciljne oblasti.

Policija odlazi u Fajf, Tejsajd, Aberdinšir, Damfriz i Galovej kako bi pokušala da pomogne da se podigne svest o ovom fenomenu.

Fotografija: Piroshki Photography

Hapšenje radnice Centra za socijalni rad iz Vranja, koja je pokušala da falsifikovanom dokumentacijom omogući albanskom državljaninu da usvoji devojčicu iz Srbije, ponovo je skrenulo pažnju javnosti na sve učestalije slučajeve trgovine ljudima u Srbiji, a prema rečima Jelene Hrnjak iz nevladine organizacije "Atina" za borbu protiv trgovine ljudima, čak 60 odsto žrtava trgovine ljudima u Srbiji su deca.

"Dete-radnik" lomi cigle u Daki, u Bangladešu. (Fotografija: NURPHOTO / GETTY IMAGES)

Potpuni ekonomski i društveni moratorijum standardni je odgovor vlada na pandemiju Covid-19. Svakodnevno dobijamo informacije o daljim koracima koje treba preduzeti kako bi se ova kriza rešila. Obavešteni smo o broju zaraženih i umrlih. Ipak, postoje posledice o kojima se retko diskutuje. Posledice koje skoro nikada ne utiču na većinu, ali imaju ozbiljan efekat na skrivene žrtve. Na primer, na žrtve trgovine ljudima i modernog ropstva.

Fotografija: Rungroj Yongrit/EPA

Stručnjaci brinu da će ljudi koji su ostali bez novca zbog mera uvedenih od izbijanja pandemije korona virusa biti lak plen za trgovce ljudima i prisilni rad.

Bangkok, Tajland - Pre mera ograničenog kretanja, policijskog časa i socijalnog distanciranja, Todsapon Kita bi išao od vrata do vrata, obilazeći porodice sa malim primanjima u tajlandskoj severnoj provinciji Nan, siromašnom, planinskom regionu, koji je dom brdskim plemenima i poljoprivrednicima, gde su mnogi ranjivi na trgovinu ljudima.

Kada se suočavamo sa bilo kakvom krizom, strah i anksioznost su neizbežni, oni su normalni i prirodni odgovori na situacije opasnosti i neizvesnosti. Sasvim je lako izgubiti se u brizi i razmišljanjima o različitim stvarima na koje ne možemo uticati,  šta nas čeka u budućnosti,  kako će virus uticati na naše voljene, našu zajednicu, zemlju ili svet, šta će se sledeće desiti. I dok je sasvim normalno izgubiti se u takvim brigama I mislima to niti je korisno, niti nam može pomoći na bilo koji način.

Fotografija: Jonas Gratzer / Getty Images

Pandemija korona virusa izazvala je povećan broj osoba ranjivih na eksploataciju — i otkrila nespremnost ostatka sveta da im pruži zaštitu.

Fotografija: UNICEF/UNI91025/Noorani