Komentari žena sa iskustvom trgovine ljudima na Nacrt zakona

Udruženje Atina objavilo izveštaj „Glasovi žena sa iskustvom trgovine ljudima- ključni komentari na Nacrt zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava“

Tokom 2025. godine u Republici Srbiji izrađen je Nacrt zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, u okviru Reformske agende Republike Srbije 2024-2027, uz očekivanje da će zakon biti usvojen tokom 2026. godine.

Udruženje Atina je ovaj proces iskoristilo da u središte stavi ono što se najčešće preskače: kako zakon „živi u praksi“ i da li može da odgovori na realne potrebe žrtava. Tim povodom objavljen je izveštaj „Glasovi žena sa iskustvom trgovine ljudima: ključni komentari na Nacrt zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava“. Autorke izveštaja su Radmila Dragičević Dičić i Jelena Hrnjak. Izveštaj je objavljen u januaru 2026. godine u Beogradu.

Ova inicijativa je deo dugogodišnjeg rada Atine na uključivanju žena sa iskustvom trgovine ljudima u procese donošenja odluka, od učešća u izradi minimalnih standarda za stanovanje uz podršku (2009), preko osnivanja Zagovaračkih grupa (od 2018), do kontinuiranog dijaloga sa donosiocima odluka.

U tu svrhu Atina je okupila devet sagovornica, formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima, kroz dve fokus grupe: jednu sa ženama iz migrantske, a drugu sa ženama iz domicilne populacije. Razgovori nisu bili usmereni na pravničku analizu teksta, već na razumevanje iz ugla iskustva: da li se sagovornice prepoznaju u nacrtu, šta je ostvarivo, a šta teško primenljivo, i šta nedostaje. Moderaciju je vodila Radmila Dragičević Dičić, sudija u penziji, što je doprinelo atmosferi poverenja i sigurnosti, bez potrebe da žene sa ovim iskustvom ponovo otvaraju traumatske detalje.

U obe fokus grupe sagovornice su izrazile zadovoljstvo što su prepoznate kao relevantne sagovornice i pokazale jasnu spremnost da doprinesu i primeni i unapređenju zakona. Istovremeno, otvoreno su govorile o strahu od „zakona na papiru“ i riziku višestruke i ponovljene viktimizacije u kontaktu sa institucijama.

Posebno su izdvojile prava koja smatraju presudnim za efektivnu zaštitu: pravo na informisanje, zdravstvenu i neodložnu psihološku podršku, privatnost i zaštitu podataka, period oporavka i razmišljanja, bezbednost, novčanu naknadu za pretrpljenu štetu i postupak identifikacije. Posebno su se osvrnule i na najavljeno formiranje Centralnog registra, koje je predviđeno Nacrtom zakona.

Jedna od najvažnijih poruka je da je primena zakona direktno vezana za finansiranje i kapacitete: sagovornice jasno prepoznaju da bez budžeta, ljudi, edukacije i kontrole primene prava ostaju nedostupna. U zaključcima se dodatno naglašava obaveza države da obezbedi stabilno finansiranje specijalizovanih usluga koje imaju rezultate i poverenje žrtava, kako bi zakon bio primenjiv u svakodnevici.

Dve snažne poruke provlače se kroz ceo izveštaj. Prva je da je pravo na informisanje „ključ svih drugih prava“. Sagovornice ukazuju da informacije često dobijaju fragmentisano i jednokratno, bez provere razumevanja, što može biti direktan put u dodatnu viktimizaciju. Druga poruka je da identifikacija žrtve ne sme biti blokirana uslovom pristanka. Sagovornice upozoravaju da mnoge žrtve u trenutku prvog kontakta ne prepoznaju sebe kao žrtve; zato insistiranje na pristanku može postati prepreka zaštiti. To je često povezano sa psihološkim stanjem, poricanjem, osećajem krivice i nemogućnošću da sagledaju posledice odluke u tom trenutku.

Sagovornicama je važno da ne nastupaju samo kao „korisnice prava“, već kao akterke promene: predlažu osnivanje Saveta osoba sa iskustvom trgovine ljudima i spremne su da učestvuju u edukacijama i programima osnaživanja drugih žrtava.

Publikacija je izrađena u okviru projekta „Osnaži je: Jačanje puteva ka samostalnosti za preživele“, uz podršku Trag fondacije, uz napomenu da je sadržaj isključiva odgovornost Udruženja Atina i ne odražava stavove Trag fondacije.

Izveštaj možete naći ispod.