Digitalno nasilje među decom i mladima u porastu: svaka četvrta osoba ima iskustvo nasilja

Fotografija: Mirjana Džuverović, MODS

Ako nasilje ostaje neprijavljeno, a odgovornost se prebacuje na žrtve, to nije individualni problem, to je znak da sistem zaštite ne funkcioniše efikasno.

U Novi Sad je 27. marta održan sastanak tematske grupe Mreže organizacija za decu Srbije posvećen zaštiti dece od nasilja, koji je okupio organizacije članice radi razmene iskustava i definisanja daljih koraka u unapređenju zaštite dece u Srbiji.

Tokom sastanka, predstavnica Udruženje Atina Jelena Hrnjak predstavila je nalaze istraživanja „Ne lajkuj nasilje“, koji ukazuju na alarmantne trendove: svaka četvrta osoba ima iskustvo digitalnog nasilja, dok većina slučajeva ostaje neprijavljena. Razlozi za to uključuju strah, stigmatizaciju, ali i nedovoljno poverenje u institucije i njihove odgovore.

Nalazi jasno ukazuju da se nasilje u digitalnom prostoru i dalje relativizuje, dok se odgovornost često prebacuje na same žrtve. Istovremeno, institucionalni odgovori ostaju sporadični, neujednačeni i nedovoljno prilagođeni potrebama dece i mladih.

Ovi podaci ukazuju na hitnu potrebu za snažnijim, koordinisanim i trauma-informisanim pristupom u okviru nacionalnog sistema zaštite dece, koji podrazumeva: doslednu primenu postojećih mehanizama zaštite; unapređenje kapaciteta institucija za prepoznavanje i reagovanje na digitalno nasilje; veću odgovornost medija u sprečavanju normalizacije nasilja; kao i aktivno uključivanje dece i mladih u kreiranje rešenja.

Na sastanku je direktor MODS mreže, Saša Stefanović, predstavio i planove za izradu Programa za zaštitu dece od nasilja, kao i novi paket procedura i mehanizama namenjenih organizacijama koje rade sa decom, sa ciljem unapređenja standarda zaštite i praksi u ovoj oblasti.

Dodatno, dr Jovana Škorić predstavila je istraživanje o srednjoškolcima i navijačkim grupama, koje pokazuje da ove grupe mladima pružaju osećaj pripadnosti i identiteta, ali često kroz nasilne i rizične obrasce ponašanja, sa posebno izraženim rizicima među učenicima srednjih stručnih škola.

U završnom delu sastanka, organizacije članice predstavile su svoje programe, od obuka za stručnjake i razvoja specijalizovanih usluga podrške, do preventivnih programa u školama, vršnjačke edukacije i inicijativa za unapređenje participacije mladih.

Učešće Atine na ovom sastanku potvrđuje da zaštita dece od nasilja ne može biti fragmentisana, već zahteva kontinuiranu saradnju institucija i organizacija, jasno definisane odgovornosti i sistem koji reaguje pravovremeno, dosledno i u najboljem interesu deteta.

Jer bez poverenja u sistem nema ni prijavljivanja, ni zaštite, ni pravde.