Od traume do svedočenja: smernice za psihološku podršku žrtvama trgovine ljudima u istražnim i sudskim procesima

Udruženje Atina predstavlja novu publikaciju „Od traume do svedočenja: smernice za psihološku podršku žrtvama trgovine ljudima u istražnim i sudskim procesima“ (Beograd, 2026), koja polazi od ključne poruke: kvalitet pravosudnog postupka i psihološka dobrobit žrtava nisu suprotstavljeni ciljevi, već neraskidivo povezani. Bez trauma-osetljivog pristupa nema bezbednog svedočenja, pouzdanog iskaza ni pravičnog ishoda.

Ova publikacije izrađena je u okviru projekta „Unapređenje pristupa pravdi za žrtve trgovine ljudima“, koji je sprovodilo Udruženje Atina u okviru projekta „Jačanje borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji“, koji se realizuje u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“ (2023–2026).

Kako su smernice nastale

Smernice su nastale iz svakodnevne prakse Atine i iskustva rada sa žrtvama trgovine ljudima, uz saradnju sa institucijama i interdisciplinarni pristup koji povezuje psihološku podršku, pravnu zaštitu i dugoročnu podršku u oporavku i reintegraciji. Posebna vrednost ove publikacije je što ne ostaje na procedurama, već stavlja fokus na ljude, njihove potrebe, strahove, dileme i snage, i insistira na pravu žrtve na glas, izbor i dostojanstvo u svakom koraku postupka. Publikacija je namenjena profesionalcima iz pravosuđa, policije, socijalne i zdravstvene zaštite, organizacijama civilnog društva, kao i svima koji dolaze u kontakt sa žrtvama trgovine ljudima, sa ciljem smanjenja sekundarne viktimizacije i jačanja poverenja u institucije.

Zašto je psihološka podrška ključna u postupku

Učešće žrtava trgovine ljudima u istražnim i sudskim postupcima jedno je od najzahtevnijih i najosetljivijih iskustava u procesu oporavka: svedočenje je ključno za pravdu, ali često znači i ponovno suočavanje sa traumom, strahom i osećajem gubitka kontrole. Publikacija naglašava da formalni mehanizmi podrške u sistemu postoje, ali su često ograničeni na kratke, vremenski uske intervencije, dok su žrtvama potrebni kontinuirani, sveobuhvatni i dugoročni modeli podrške koji ne prestaju „ulaskom u sudnicu“ niti se završavaju davanjem iskaza. U Atini psihološka podrška je integralni deo programa od 2003. godine i razvija se u sprezi sa drugim oblicima podrške, jer osoba koja nema bezbedan smeštaj ili osnovnu egzistenciju ne može istovremeno da izdrži duboke psihološke procese koje oporavak otvara.

Sadržaj publikacije „Od traume do svedočenja“

Publikacija je strukturisana u tri povezane celine kako bi čitaoci dobili potpun uvid u temu: prvi deo predstavlja Atinine principe rada i okvir trauma-osetljive, dugoročne podrške žrtvama u kontekstu istrage i suđenja; drugi deo donosi osnovne podatke o 15 osoba koje su preživele trgovinu ljudima i učestvovale u istraživanju; treći deo sistematizuje njihova iskustva iz istražnih i pravosudnih postupaka i završava se preporukama za unapređenje prakse i smanjenje sekundarne i ponovljene viktimizacije, kako bi čitalac imao obuhvat „od konteksta do rešenja“.

U uvodnom delu publikacije objašnjeno je da se Atinin pristup pripremi žrtava zasniva na principima koji nisu „lične veštine“ pojedinaca, već su ugrađeni u organizacionu strukturu i način rada, kako bi podrška bila dosledna i stabilna. Priprema se gradi kao adekvatan, sveobuhvatan i dugoročan proces, jer tek tada svedočenje može imati zaštitni (pa čak i potencijalno terapeutski) efekat, umesto da postane dodatno retraumatizujuće iskustvo. Ključ je u individualizaciji: odmah po uključivanju u program, u dogovoru sa korisnicom sprovodi se procena potreba i izrađuje individualni plan podrške. U tom okviru, pripremu za svedočenje sprovode socijalna radnica i psihološkinja, uz jasno definisane i usaglašene uloge.

Ko su intervjuisane osobe

Empirijski deo zasniva se na intervjuima sa 15 osoba koje su prošle kroz različite faze istražnih i/ili sudskih postupaka (87% žene, 13% muškarci; najviše u grupi 31–40 godina), pri čemu je četvoro bilo maloletno u trenutku ulaska u eksploataciju. Najčešće prethodne ranjivosti uključuju siromaštvo/nezaposlenost ili beskućništvo i porodično i/ili seksualno nasilje; eksploatacija je u većini slučajeva zabeležena u Srbiji. U uzorku dominira seksualna eksploatacija (oko 80%), često uz višestruke oblike eksploatacije, a ukupno su ispitanici proveli 608 meseci u eksploataciji (50 godina i 8 meseci). Od 15 slučajeva, 8 suđenja je završeno, 7 je u toku (više predmeta traje od 2022), uz ponavljanja postupaka i zabeležene pokušaje zastrašivanja.

Šta žrtve izdvajaju kao najvažnije poruke sistemu

Žrtve jasno poručuju sistemu: policija je najčešće prva tačka kontakta i zato mora postupati dosledno trauma-osetljivo, jer iskustva idu od obazrivog pristupa do situacija koje dodatno viktimizuju; institucije pritom često ne daju osnovne, razumljive informacije o procedurama, pa je za dve trećine ispitanih prvi jasniji uvid došao tek kroz podršku Atininih socijalnih radnica. Sudske postupke žrtve opisuju kao neprijatne i često retraumatizujuće, uz strah, bespomoćnost i zbunjenost, i zahtevaju minimum standarda: da se intimna pitanja unapred najave i objasne, da bude manje ljudi u prostoriji, da se postupak vodi kraće ili uz pauze, i da institucije rade usklađeno kako bi se izbeglo višestruko ponavljanje traumatskih pitanja. Istovremeno, intervjui potvrđuju da kontinuitet specijalizovane podrške pravi razliku: 86% ispitanih je preko Atine imalo obezbeđen smeštaj ili stanovanje uz podršku, a za 60% je ključna bila stalna dostupnost i osećaj da „uvek postoji neko ko će odgovoriti na njihove pozive i potrebe“.

Urednica publikacije je Jelena Hrnjak, a autorke su Dragana Ćuk Milankov, Jelena Radosavljev Kirćanski, Marijana Savić i Lidija Đorđević.

"Ovaj materijal je proizveden uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope. Za sadržaj su isključivo odgovorni autor(i). Izneti stavovi ni na koji način ne odražavaju zvanična mišljenja Evropske unije ili Saveta Evrope.”

Publikaciju možete preuzeti ispod.
Kontakt: office@atina.org.rs