Prevencija kao ključ: zaustavimo prinudne brakove i prinudu na prosjačenje

Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu organizovala je 18. septembra 2025. godine sastanak posvećen jačanju prevencije i borbe protiv trgovine ljudima ,koji je okupio predstavnike i predstavnice institucija kao i organizacija civilnog društva koje deluju u romskim zajednicama. Fokus je bio na razmeni iskustava, identifikaciji izazova i predstavljanje smernica za predstojeći poziv koji je raspisan i koji traje do 12. oktobra za predloge projekata u okviru programa „Jačanje borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji“.

Rad je bio podeljen u dve tematske celine. Prva je obuhvatila razmenu informacija o trgovini ljudima sa posebnim akcentom na decu iz romske zajednice, dostupne podatke, izazove i preporuke za njihovo rešavanje. Drugi deo sastanka bio je posvećen predstavljanju smernica za apliciranje na predstojeći poziv za projekte i grantove.

Govornici u prvom delu bili su: Mirjana Majstorović, nacionalna koordinatorka projekta u Kancelariji Saveta Evrope u Beogradu, Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Nenad Simić, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima iz Ministarstva untrašnjih poslova, Bogdan Uzelac iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i Lidija Đorđević ispred Udruženja Atina. Oni su, iz perspektive institucija i organizacija, govorili o problemima i rizicima u borbi protiv trgovine ljudima, sa posebnim fokusom na decu. Poseban akcenat stavljen je na prevenciju, kroz edukaciju mladih, sprovođenje aktivnosti u školama i romskim naseljima, kao i rad sa devojčicama koje su u najvećem riziku od prinudnih brakova. Među organizacijama koje su učestvovale na sastanku bile su i: Udruženje Romkinja “Osvit”, Udruženje Roma Novi Bečej, Romski ženski centar “Bibija”, Nacionalna asocijacija pedagoških asistenata i Omladinski forum za edukaciju Roma “Ofer” iz Bujanovca.

Lidija Đorđević iz Udruženja Atina govorila je o dugogodišnjem iskustvu organizacije u radu sa devojčicama koje su bile prinudno udate ili primorane na prošnju. Ona je naglasila da su devojčice koje Atina susreće najčešće između 12 i 16 godina, da ne pohađaju školu, da su trpele različite oblike nasilja istovremeno: seksualno i radno su iskorišćavane, primoravane su da rade teške fizičke poslove, da prose, primoravane su na razne kriminalne aktivnosti kako bi donosile novac onom ko ih iskorišćava. „One nisu birale takvu sudbinu, to je posledica siromaštva, marginalizacije i nejednakih šansi“, istakla je Đorđević.

Đorđević je naglasila da iako se prinuda na brak često povezuje sa romskom zajednicom, važno je istaći da je ovaj problem prisutan u širem društvenom kontekstu. Zbog toga je neophodno da ga prepoznajemo i adresiramo kao društveni problem koji zahteva zajedničku pažnju i akciju, a ne da se stigmatizuju pojedine grupe. Prinudni brakovi pogađaju i devojčice iz siromašnih ruralnih područja Srbije, kao i devojčice iz migrantske populacije koje u zemlju dolaze bežeći upravo od ovakvih praksi. „Brak pre punoletstva je oblik nasilja nad mladima, koji onemogućava njihov razvoj, pravo na obrazovanje i mogućnost da slobodno donose odluke o sopstvenom životu“, poručila je ona. Istakla je i da je u procesuiranju ovih slučajeva neophodno dosledno tretirati prinudu na brak kao oblik trgovine ljudima, a ne ga svoditi na blaža krivična dela, kao to je čest primer u praksi.

U moru loših primera, kao pozitivan primer, Đorđević je izdvojila saradnju Atine i centra za socijalni rad sa područja Beograda u slučaju kada je sprečen prinudni brak 13-godišnje devojčice, zahvaljujući blagovremenoj reakciji institucija i koordinisanoj zaštiti deteta. Ona je istakla da su proaktivna prevencija i rano otkrivanje rizika ključni za delotvornu zaštitu. „Najbitnije od svega je da se ne usađuje problem u te devojčice, da se one ne krive zbog toga što im se desilo. Da ne čitamo u izveštajima da su one problematične i u medijima da su same izazvale i htele to, nego da razumemo kontekst i okolnosti u kojima se njima to dešava.“, zaključila je Đorđević, naglašavajući da je koordinisana saradnja institucija i civilnog društva jedini put ka održivim rešenjima.

U diskusiji sa organizacijama civilnog društva koje rade sa romskom zajednicom naglašeno je da su devojčice u najvećem riziku da postanu žrtve trgovine ljudima, najčešće kroz prinudne brakove u kojima su dodatno izložene seksualnoj i radnoj eksploataciji, kao i prinudi na prosjačenje. Kao ključni uzroci ovih pojava navedeni su začarani kruga siromaštva, nepismenosti, porodičnog i društvenog nasilja.