Socijalna zaštita ne sme ostati izvan dijaloga: Atina na konferenciji Radne grupe za Poglavlje 35

U četvrtak, 13. novembra 2025. godine, u Sava centru u Beogradu održana je godišnja konferencija Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa za pristupanje Evropskoj uniji, pod nazivom „U susret sporazumu“. Konferencija je bila posvećena aktuelnim izazovima i perspektivama dijaloga između Beograda i Prištine u okviru procesa normalizacije odnosa.

Poglavlje 35, koje u pregovaračkom procesu Srbije sa Evropskom unijom ima specifičan status, odnosi se upravo na pitanje Kosova i dijalog o normalizaciji odnosa. Konferencija je okupila predstavnike organizacija civilnog društva, nezavisne analitičare, predstavnike medija i eksperte iz Srbije, Kosovske Mitrovice i Prištine, koji dugoročno prate ovaj proces i njegove posledice po svakodnevni život ljudi.

U uvodnom delu skupa prisutnima su se obratili Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe za Poglavlje 35, Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, kao i Nj. E. Kristin Melsom, ambasadorka Kraljevine Norveške u Republici Srbiji. Tokom konferencije održana su tri tematska panela: Ima li dijalog budućnost, ima li budućnosti u dijalogu?, Dijalog u izbornim godinama i Integracija ili dezintegracija – budućnost zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite (policije i pravosuđa). Na trećem panelu učestvovao je Milan Aleksić, predstavnik Udruženja Atina.

U svom izlaganju, Aleksić je posebno ukazao na činjenicu da su socijalna pitanja i zaštita ranjivih grupa sistematski zanemareni u okviru briselskog dijaloga, iako direktno utiču na svakodnevni život ljudi, naročito žena, dece i žrtava trgovine ljudima. Kao primer dobre prakse, predstavio je projekat „MOST - Korak napred u zaštiti žena i devojčica u Srbiji i na Kosovu“, koji Atina sprovodi u partnerstvu sa organizacijom PVPT iz Prištine.

Cilj ovog projekta je unapređenje zaštite žrtava trgovine ljudima i jačanje podrške ženama i devojčicama u kontekstu u kojem ne postoje institucionalni mehanizmi saradnje između vlasti u Beogradu i Prištini, što ove grupe dovodi u dodatno nepovoljan i rizičan položaj. Projekat pokazuje da je saradnja u oblasti zaštite ljudskih prava moguća i neophodna, čak i u uslovima političkih zastoja.

Aleksić je podsetio da tokom više od petnaest godina dijaloga u Briselu nije postignut konkretan dogovor u oblasti socijalne politike, niti su socijalna pitanja bila suštinski deo pregovora. Iako su u sporazumima iz 2013. i 2015. godine o formiranju Zajednice srpskih opština navedene nadležnosti u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, ova pitanja nikada nisu operacionalizovana u praksi. Naprotiv, u poslednjem periodu došlo je do dodatnog pogoršanja stanja u oblasti socijalne zaštite, budući da su centri za socijalni rad na Kosovu, koji su funkcionisali po srpskom sistemu, ukinuti, bez uspostavljanja adekvatnih alternativnih mehanizama zaštite. Time su socijalno ugrožene osobe, uključujući žrtve trgovine ljudima i druge ranjive grupe, ostale bez institucionalne podrške. U tom kontekstu, Aleksić je naglasio da je neophodno da socijalna pitanja postanu sastavni deo dijaloga u Briselu, kao i da se pronađu praktična, depolitizovana rešenja koja neće zadirati u statusna pitanja, ali će omogućiti kontinuitet zaštite i podrške ljudima kojima su te usluge neophodne.

Diskusija koja je usledila nakon panela pokazala je veliko interesovanje učesnika i potvrdila da postoji široka saglasnost o potrebi da se socijalna zaštita, prava žrtava i zaštita ranjivih grupa konačno prepoznaju kao legitimna i neodložna tema dijaloga.

Udruženje Atina je od 2023. godine član Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa za pristupanje Evropskoj uniji. Kroz svoje učešće, Atina doprinosi praćenju pregovaračkog procesa iz ugla socijalne zaštite, prava žena i borbe protiv trgovine ljudima, kao i formulisanju preporuka koje Nacionalni konvent upućuje donosiocima odluka u Srbiji i međunarodnim akterima.