Fotografija: Piroshki Photography

Hapšenje radnice Centra za socijalni rad iz Vranja, koja je pokušala da falsifikovanom dokumentacijom omogući albanskom državljaninu da usvoji devojčicu iz Srbije, ponovo je skrenulo pažnju javnosti na sve učestalije slučajeve trgovine ljudima u Srbiji, a prema rečima Jelene Hrnjak iz nevladine organizacije "Atina" za borbu protiv trgovine ljudima, čak 60 odsto žrtava trgovine ljudima u Srbiji su deca.

Fotografija: Dragan Todorović

"Hapšenje zbog trgovine ljudima i posredovanja u prostituciji" , gotovo da ne prođe mesec, a da novinske stupce ne ispune tekstovi u kojima se govori o iskorišćavanju ljudi, radnika, žena u svrhe trgovine ljudima. "Blic" je istraživao ovaj fenomen, kao i ko su najčešće žrtve, ali i kako da se kao društvo izborimo s tim.

(Budikarakter.rs, foto: Dragan Todorović)

Fotografija: Profimedia

"Mene su udali sa nepunih 11 godina, dobili su kokošku, gajbu piva i 100 evra. Od toga su imali korist možda mesec dana, a meni je ostao problem za ceo život", počinje Marija svoju ispovest za NOIZZ. Ona danas ima 18 godina i uz NVO Atina uspela je da se otrgne mučnoj sudbini "male neveste". Nažalost, mnoge žene u Srbiji nemaju snage, a ni adekvatne podrške za to. Između ostalog i zato što su žrtve dečijih brakova ovde potpuno nevidljive - i za javnost i za sistem.

Posle trgovine oružjem i drogom, trgovina ljudima jedan je od najunosnijih ilegalnih poslova. Najčešće žrtve su deca i žene. Od više desetina hiljada do nekoliko miliona ljudi u svetu u opasnosti je da postane žrtva te trgovine. U Srbiji je, od početka godine, otkriveno 25 žrtava trgovine ljudima. Na Evropski dan borbe protiv trgovina ljudima šalje se poruka građanima, da su obavezni da prijave to krivično delo.

Devojke i žene koje su uspele da izađu iz lanca trgovine ljudima navode da su u to uvučene veoma mlade i da su na ulici provodile i po 15 sati.

Fotografija iz arhive Act.Now

NOW Forum za umrežavanje 2019 iniciran od strane Act.Now, u saradnji sa Kancelarijom za ljudska prava grada Beča, prvi NOW forum za umrežavanje održan je u bečkoj gradskoj kući 10-11. oktobra 2019. godine.

Fotografija: Vesti Online

Jelena Hrnjak, programski menadžer Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja Atina, ističe da je najveći izazov što ovaj položaj žrtava pred sudom zavisi od diskrecionog prava sudije. Odnosno, kako kaže, to hoće li osoba imati status posebno osetljivog svedoka koji joj može obezbediti niži stepen stresa i sekundarne viktimizacije, zavisi isključivo od odluke sudije.

Foto: Profimedia

Majka je svoju maloletnu kćerku bez bilo kakvog razgovora i objašnjenja poslala od kuće sa kesom stvari i izjavom da je taj mladić njen muž. “Kad se devojka obeća, onda to stoji, nema neću”, rečeno joj je. Devojčica zbog straha nije smela ništa da kaže, samo je plakala. U kući gde su je udali, odnosno prodali, živela je s tim čovekom i njegovom porodicom. Istog dana kada je došla bila je primorana da ima svoj prvi seksualni odnos sa “suprugom” nakon čega je dobila batine i pretnje, što se svakodnevno ponavljalo.

Fotografija sa sajta RoditeljSrbija.rs

U pripremi izmene i dopune Porodičnog zakona: Za stručna udruženja upitno kako će se kontrolisati zabrana sklapanja maloletničkih brakova

U Srbiji se svake godine sklopi 2.000 dečjih brakova, a naša zemlja bi tek sada, sudeći prema najnovijim izmenama i dopunama Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015), trebalo da ih ukine.