Pandemija je pokazala da život jedne žene žrtve nasilja po mnogo čemu podseća na permanentnu vanrednu situaciju zbog različitih faktora a problem će tek krenuti pošto se pandemija smiri,  rekla je Jelena Hrnjak programska menadžerka Udruženja građana Atina na Okruglom stolu “Uticaj Kovida 19 na socijalnu inkluziju osetljivih društvenih grupa”.

Ako jednu ženu zadesi nevolja, ili neka vrsta eksploatacije i nasilja, bilo bi dobro da je u blizini neko da joj pomogne, što je u našoj praksi redak slučaj. A čini se da nema veće podrške od one da vas drugi motivišu da naučite određeni posao koji će vam doneti pristojnu platu. Jer, ne smatra se slučajno da bez ekonomske nezavisnosti nema ni osećaja slobode.

Vijesti.me: Hapšenja kao predstava za javnost

Fotografija: Shutterstock

Ako je vjerovati zvaničnim podacima u Crnoj Gori, nema policajaca koji su učestvovali u trgovini ljudima. Iako pompezno objavljivane makar dvije akcije, crnogorski policajci koji su hapšeni u pokušajima sprečavanja trgovine ljudima na kraju nijesu čak ni optuženi za to krivično djelo.

Fotografija: UNODC

Povodom obeležavanja 30. jula, Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, Kancelarija Ujedinjenih nacija za pitanja droge i kriminala (UNODC) objavljuje priče ljudi koji rade na prvim linijama borbe protiv trgovine ljudima. Naša koleginica Jelena Hrnjak, programska menadžerka NVO Atina, uzela je učešće u ovoj kampanji, i podelila svoje iskustvo i zapažanja.  

Moj posao u Atini je da se pobrinem da u organizaciji nesmetano funkcioniše naš dugoročni program socijalnog uključivanja za žrtve trgovine ljudima.

Nina i Liza volontiraju u organizaciji „Schüler Helfen Leben“. Prikupljaju donacije za mlade u jugoistočnoj Evropi. Danas produciraju i podkast na nemačkom jeziku. Nemica Liza kaže da „mladi u Srbiji nemaju perspektive“.

Fotografija: pixabay.com

Nasilje nad ženama, u Srbiji je u porastu, govore podaci Sigurne kuće Beograd, dok se iz Autonomnog ženskog centra čuje da gotovo svaki treći izgrednik ponovi porodično nasilje, čije su posredne ili neposredne žrtve u jednom broju nasilništava i deca.

U periodu od januara do juna u porodičnom nasilju usmrćeno 14 žena, što je pet više nego u istom periodu prošle godine, kaže za „Vesti“ koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević.

Fotografija: Piroshki Photography

Hapšenje radnice Centra za socijalni rad iz Vranja, koja je pokušala da falsifikovanom dokumentacijom omogući albanskom državljaninu da usvoji devojčicu iz Srbije, ponovo je skrenulo pažnju javnosti na sve učestalije slučajeve trgovine ljudima u Srbiji, a prema rečima Jelene Hrnjak iz nevladine organizacije "Atina" za borbu protiv trgovine ljudima, čak 60 odsto žrtava trgovine ljudima u Srbiji su deca.

Fotografija: Dragan Todorović