Prisutne je na početku pozdravila i skup otovrila Gea Meijers, iz WIDE+ mreže, koja je bila i prva govornica u prvom panelu, u okviru kojeg su predstavljeni nalazi istraživanja o političkoj i demokratskoj participaciji žena migranktinja u Evropi. S tim u vezi, Gea Mejirs je govorila o tome zašto je ova tema važna, odnosno zašto je važno osigurati participaciju žena migrantkinja u sklopu njihove integracije. Ona je takođe pomenula i izazove sa kojima se migrantkinje u Evropi suočavaju, te i načine na koje bi ovi izazovi mogli da budu savladani. Nakon nje, prisutnima su se obratile predstavnice više orgaizacija koje učestvuju u radu WIDE+ mreže, i govorili o nalazima istraživanja u njihovim nacionalnim okvirima. Maria Sobolewski iz Progresivnog ženskog pokreta „Gabriela“, iz Nemačke, govorila je o položaju migrantkinja u Nemačkoj, te nalazima istraživanja o političkoj participaciji migranktinja u toj zemlji, ističući da se one i dalje suočavaju sa brojnim preprekama, uprkos pozitivnim pojedinačnim prmerima migranktinja u političkom životu i visokim funkcijama u Bundestagu.  Stephanie Ingrid Höglund, iz Žena u razvoju „KULU“, iz Danske, navela je da i u toj zemlji i dalje postoje prepreke u participaciji migrantkinja, naglašavajući problem negativne medijske prezentacije ove grupe, koja jača poslednjih godina. Potom se prisutnima obratila Laura Albu, iz Rumunskog ženskog lobija, orgnizacije koja deluje u Italiji i koja se bavi unapređenjem položaja Rumunki u toj zemlji. Albu je najpre navela podatak da u Italiji živi oko 4 miliona migranata, da 1 milion čine ljudi iz Rumunije, a da su 60% njih žene, uglavnom zaposlene u pomažućim delatnostima. Ona je dalje govorila o perspektivi građanki jedne članice Evropske unije (Rumunije) koje žive u drugoj (Italiji), te preprekama sa kojima se u kontekstu političke participacije, ali i uopšte integracije, one suočavaju.

Nakon toga na skupu su govorile Edme Dominguez i Lisa Sutton, iz organizacije Gender and Development in Practice (GADIP) iz Švedske, koje su govorile o političkoj participaciji migrantkinja u toj zemlji. One su ukazale na potrebu da se uvaže razlike među samim migranktinjama kada se osmišaljvaju migracijske politike uopšte, a posebno politike koje se tuču njihove participacije. Takođe su iznele i neke primere dobre prakse koje bi mogle da se primene i u drugim zemljama. Poslednja učesnica prvog panela, Jelena Hrnjak iz Udruženja „Atina“, najpre se u ime organizacije zahvalila svima koji su se odazvali i prisustvuju skupu, a potom govorila o nalazima istraživanja o političkoj participaciji migrantkinja u Srbiji. S tim u vezi, ona je govorila  o različitim aspektima vezanim za učešće migrantkinja u demokratskom životu u Srbiji, zatim se osvrnula na različite prepreke sa kojima se migranktinje suočavaju u tom domenu, ističući i problem stereotipnog predstavljanja migrantkinja u medijima, a onda iznela i niz preporuka u cilju unapređenja položaja ove grupe u Srbiji.

U drugom panelu, koji je za temu imao participaciju i integraciju migrantkinja u Srbiji, govorile su predstavnice relevantnih državnih institucija i međunarodnih organizacija koje deluju u Srbiji. Najpre se prisutnima obratila Nina Mitić, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije, koja je istakla da je Srbija usvojila brojne zakone koji bi trebalo da unaprede položaj ranjivih grupa, ali je pomenula da je poseban problem sa kojim društvo treba da se izbori – femicid, te da se ministarsto iz kojeg ona dolazi, zalaže za unapređenje legislative u tom domenu. Potom je govorila Tatjana Prijić, iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koja je upoznala prisutne sa nadležnostima ovog organa, a onda se osvrnula na dobru saradnju sa civilnim sektorom, navodeći kao dobar primer reagovanje po pritužbi Udruženja „Atina“ (zbog uvredljivih anti-migrantskih plakata u vozilima gradskog saobraćaja u Beogradu, koji su potom uklonjeni). Takođe je pomenula i situacione analize koje je ova kancelarije sprovela u vezi sa radnim angažovanjem migranata i drugim povezanim temama. Potom je govorila Jelena Šurlan iz Komesarijata za izbeglice i migracije Vlade Republike Srbije, koja je prisutne upoznala sa kratkim istorijatom ove institucije, a onda navela podatke o trenutnom migracionom profilu u Srbiji (broj i struktura migranata). S tim u vezi, ona je navela da je u periodu 1.1 – 15.10. 2023. u centrima kojima rukovodi KIRS zabeleženo 89.826 novoregistrovanih lica iz migrantske populacije, kao i da je na dan 19.10.2023. u centrima bilo smešteno 1751 lice iz ove populacije, među kojima su 91% činili punoletni muškarci, zatim 4% punoletne žene, a ostalo su deca iz porodica i maloletnici bez pratnje (17-ro takve dece).  Šurlan je takođe podvukla dobru saradnju sa civilnim sektorom, uključujući aktivnosti koje u priuhvatnim i azilnim centrima koji su u nadležnosti ove institucije, sprovodi i Udruženje „Atina“. Poslednja predstavnica državnih institucija u ovom panelu, bila je Ivana Martinović, iz Kancelarije za azil, pri Ministatstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije.  Ona je govorila o različitim fazama u azilnom postupku, a takođe je iznela i trenutne podatke vezane za broj podnetih zahteva za azil od strane migranata u Srbiji, kao i za postupanje po tim zahtevima. S tim u vezi, ona je navela da su u periodu 1.1 – 19.10.2023. nameru da podnesu zahtev za azil u Republici Srbiji izrazila 1362 lica, a da je samo njih 152 zaista i podnelo zahtev za azil u tom periodu. Takođe je dodeljeno utočište za 6 lica, supsidijarna zaštita za 2 lica, privremena zaštita za 273 lica i rešenje o produžetku privremene zaštite za 738 lica.

U drugom delu ovog panela, govorile su predstavnice relevantnih međunarodnih organizacija koje deluju u Srbiji. Najpre se obratila Jovana Mihajlović iz švajcarske ambasade i Švajcarske razvojne agencije, i ona je naglasila da njihova agencija prati kontekst migracija i s tim u vezi osmišljava intervencije i pruža podršku drugim institucijama i organizacijama. Ona je dodala da su za njih, u smislu saradnje sa lokalnim institucijama i organizacijama, prioritetne teme sistem azila i sistem zaštite migranata na teritoriji Srbije. Potom je govorila Bojana Balević iz Danskog saveta za izbeglice se osvrnula na razvoj njihovog programa u Srbiji, koji je pokrenut još 1993. godine. Budući da ova organizacija omogućavaju podršku izbeglicama i migrantima, Balević se osvrnula na određene teškoće sa kojima se ova ranjiva grupa grupa suočava u Srbiji, u smislu ostvarenja i zaštite njihovih prava i pristupa uslugama, uz poziv da se ove teškoće reše. Poslednja govornica u ovom panelu bila je Katarina Mitić, iz Međunarodnog komiteta spasa (IRC). Ona je govorila o aktivnostima koje je IRC sporvodio u prethodnim decenijama u Srbiji, navodeći da je organizacija najpre delovala urgentno, a onda je njihovo delovanje postalo više razvojno. U tom smislu razvili su i partnerstva sa različitim akterima, uključujući i sa Udruženjem „Atina“. Mitić je kao značajan segment rada IRC-a takođe pomenula i njihov rad u zajednici, kako u Srbiji, tako i u zemljama u okruženju. Oba ova panela vodio je Milan Aleksić iz Udruženja „Atina“.

Poslednji panel vodila je Lidija Đorđević iz Udruženja „Atina“, i njene sagovronice bile su žene migrantkinje, članice Atinine Zagovaračke grupe žena sa iskustvom migracija. Cilj ovoga panela bio je da se sa učesnicima/ama podeli iskustvo iz sistema, odnosno lične priče ovih žena o tome kako su ostvarivale svoja prava, na koje su prepreke nailazile, kao i da daju i neke preporuke za unapređenje rada tog sistema. Govorile su Christa Maniratunga i Ingabire Lola Brigitte, koje su obe došle u Srbiju iz Burundija. Lidija Đorđević je otvorila ovaj panel dvema snažnim porukama koje su došle od članica Zagovaračke grupe, o tome da je dom uvek najlepše mesto, ali da se nekada on mora ponovo izgraditi, a druga se odnosila na to da je potrebno da tretiramo izbeglice onako kako želimo da drugi tretiraju nas u takvoj situaciji. Potom je Christa Manuritunga govorila o radu Zagovaračke grupe i o njenim ciljevima. S tim u vezi, ona je rekla da je učešće u radu Zagovaračke grupe za nju bilo značajno iskustvo, budući da joj je pomoglo da prođe i kroz azilni postupak koji se paralelno odvijao. Dodala je da je važnost Zagovaračke grupe u tome što zagovara za poboljšanje položaja drugih žena migrantkinja i za njihov lakši „prolazak“ kroz azilni postupak. Druga sagovornica, Ingabire Lola Brigitte, govorila je o izazovima sa kojima se ona suočavala od kada je došla u Srbiju 2022., ponajpre vezanim za azilnu proceduru i ostvarivanje prava na azil.  S tim u vezi, ona je napomenula da ne postoji specifičan sistem podrške i pomoći ljudima koji podnesu zahtev za azil, te da je ona morala da učini sve sama. To je, dodala je, naročito izazovno za one ljude koji ne poznaju srpski niti engleski jezik. Panelistkinje su dalje govorile i o drugim izazovima vezanim za integraciju migranata u Srbiji, te navele i neke predloge kako bi sistem mogao da se unapredi, podvlačeći važnost učešća samih migranata u kreiranju rešenja na probleme sa kojima se suočavaju.

Nakon ovog izlaganja usledila je kratka diskusija sa prisutnima, a onda je moderator, Milan Aleksić iz Udruženja „Atina“, izneo i zaključna zapažanja sa skupa. On je istakao da su prisutni imali priliku da čuju o zanimljivom istraživanju o političkoj i demokratskoj participaciji žena migratkinja u Evropi, koja je u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju, još uvek na „dalekom štapu“,  kao i o tome šta na ovom polju rade institucije i organizacije u Srbiji. On je takođe zaključio da se iz prezentovanih diskusija vidi da postoji volja za saradnjom različitih aktera, kao i potreba da se ta saradnja produbi kada je upitanju poboljšanje položaja izbeglica i migranata, kao i njihova integracija. Dodao je još da se kao zaključak nameće i potreba za većim uključivanjem samih migranata kada se radi o osmišljavanju rešenja na postojeće probleme i izazove, kako bi se osiguralo da se čuje i njihov glas.

Snimak celog događaja se može videti putem linka:

https://www.youtube.com/watch?v=t_axu_UZeyc

Fotografije sa događaja možete naći OVDE.

WE-EMPOWER projekat je finansiran od strane Evropske unije. Izraženi stavovi i mišljenja pripadaju isključivo autorima/kama i učesnicima/cama i ni na koji način ne odražavaju stavove Evropske unije niti Evropske izvršne agencije za obrazovanje i kulturu (EACEA). Ni Evropska unija niti EACEA se mogu smatrati odgovornim za nastali sadržaj.