Istraživanje o funkcionisanju i radu sigurnih kuća za žene i decu žrtve nasilja u Srbiji pokazalo je da je broj raspoloživih mesta u sigurnim kućama u našoj zemlji manji za 74 odsto od propisanog standarda koji važi u zemljama Evropske unije.

Prepoznavanje pojma i statusa žrtve od preke potrebe za dostizanje pravde

„Žene zaslužuju da dobiju pouzdanu, pravovremenu, proaktivnu i neosuđujuću podršku“

Pandemija je pokazala da život jedne žene žrtve nasilja po mnogo čemu podseća na permanentnu vanrednu situaciju zbog različitih faktora a problem će tek krenuti pošto se pandemija smiri,  rekla je Jelena Hrnjak programska menadžerka Udruženja građana Atina na Okruglom stolu “Uticaj Kovida 19 na socijalnu inkluziju osetljivih društvenih grupa”.

Fotografija: Arhiva UG Atina

Ekonomskim osnaživanjem do pune samostalnosti

Migrantkinje, Romkinje, žene s invaliditetom i stari, najranjivije su društvene grupe, a neretko trpe nasilje i u porodici. Iako postoje kulturne i tradicionalne nejednakosti između žena koje su izbegle iz ratom zahvaćenih afričkih zemalja i žena u Srbiji, kada je o nasilju reč – razlike gotovo da nema. Zbog straha ili zato što im je od malena usađen stav da su vlasništvo njihovih porodica i muževa, retko se odvaže da nasilnika prijave.

Saopštenje za javnost Autonomnog ženskog centra

Da država samo deklarativno brine o ženama žrtvama nasilja, i to najviše u vreme predizborne kampanje, pokazuju rezultati konkursa Ministarstva pravde za dodelu sredstava prikupljenih primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja[1].

D. Kashavelov za UNHCR, Flickr
Žena izbeglica u kampu u Harmanliju, Bugarska.

"Preispitajte svoje politike i odluke: One prisiljavaju žene i devojčice izbeglice u kriminalnu sivu ekonomiju i u ruke krijumčara. Ljudi koje vidimo nisu ekonomski migranti. Mnogi prosto pokušavaju da spasu svoje živote. Oni nemaju drugi izbor, osim da beže. Razmislite o ovome, i učinite nešto." Jelena Hrnjak, NVO Atina

Vlade treba da obezbede učešće žena izbeglica u donošenju odluka koje utiču na njih, kažu učesnici UN Women-Oxfam radionice “Žene u pokretu”.

Libanske snage bezbednosti razbile su najveći poznat lanac trgovine ljudima u zemlji i oslobodile 75 žena, većinom Sirijki, navodi bezbednosni izvor.

One su bile silovane i prebijane, a kod nekih su vidljivi i znaci “sakaćenja”, stoji u izjavi internih snaga bezbednosti (ISF).

“Ovo je najveći lanac seks trafikinga koji smo otkrili od izbijanja rata u Siriji”, izjavio je libanski bezbednosni izvor.