Jusra Mardini, koja će se takmičiti u timu izbeglica na Letnjim olimpijskim igrama u Riu, trenira u klubu VK Špandau 04 u Berlinu. Fotografija: Gordon Welters za The New York Times

BERLIN — Jusra Mardini, olimpijska plivačica, provela je već sat i po vremena u bazenu, na prvom treningu za taj dan, prelazeći dužinu bazena leptir stilom, i balansirajući žutu gumenu patku na glavi.

Na 65. godišnjicu Konvencije o statusu izbeglica, hajde da #StandAsOne sa 65 miliona prisilno raseljenih lica.

U našem svetu danas nalazi se milion ljudi koji su pobegli od nasilja i progona za svaku godinu postojanja Konvencije o statusu izbeglica.
Konvencija o statusu izbeglica usvojena je 1951. godine, i definiše ko je izbeglica. U njoj se navode njihova prava i zakonske obaveze koje države moraju poštovati kako bi zaštitile ove ranjive muškarce, žene i decu. To je konvencija od koje sam ja, kao i mnogi drugi, imala puno koristi.

 Rute za krijumčarenje i trgovinu ljudima preko zapadnog Balkana, koje su mirovale u drugoj polovini 2015. i početkom 2016. godine kada je izbeglicama bilo dozvoljeno da se slobodno kreću od Grčke do severne Evrope, ponovo se koriste od kako su granice zatvorene pre skoro četiri meseca.  

Zatvaranje granica izazvalo je procvat krijumčarenja na Balkanu

U drugom delu trodelnog serijala, posetili smo žene koje se bore da pronađu sklonište i zarade za život – dva ključna problema koje Ženska komisija za izbeglice navodi kao pokretače rodno zasnovanog nasilja nad izbeglicama u urbanim oblastima, naročito u zemljama koje se graniče sa Sirijom.

Sirijske žene čekaju sa svojom decom u UNHCR registracionom centru u gradu Zahle, u dolini Beka, Liban. AP/Maya Alleruzzo

Tokom 2016. godine IRC (International Rescue Committee) uz podršku i partnerstvo sa NVO Atina spoveli su procenu stanja o zaštiti žena i dece u izbegličkoj populaciji na četiri ključne lokacije u Srbiji gde je koncentracija izbeglica najveća i to u Preševu, Dimitrovgradu, Beogradu i Šidu/Adaševcima. Dve članice IRCa, zajedno sa šest članica Atine uradili su orijentaciju na terenu, na osnovu principa procena i alata za prikupljanje podataka na svim ovim lokacijama.

Udruženje Atina je u aprilu i maju 2016. godine organizovalo dva dvodnevna treninga u Preševu i Sremskoj Mitrovici, na temu ,,Zaštita izbeglica, žrtava rodno zasnovanog nasilja u lokalnom kontekstu“ u okviru projekta „Lokalna podrška najranjivijim izbeglicama“ koji je podržan od strane Populacionog  fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA).  Treninzi su namenjeni profesionalkama i profesionalcima koji u ovoj oblasti rade u Šidu, Sremskoj Mitrovici, Preševu i Vranju, sa ciljem boljeg razumevanja problema rodno zasnovanog nasilja, kao i trgovine ljudima i adekvatnije reakcije na njega.

Regionalni trening na temu migracija održan je u Zagrebu u organizaciji ICITAP-a (Međunarodnog programa Ministarstva pravde SAD za obuke i pomoć u oblasti kriminalističkih istraga) i Policijske akademije u Zagrebu i okupio je predstavnike i predstavnice osam zemalja iz regiona koji su tom prilikom imali mogućnost da razmene iskustva, dobre prakse, kao i politike i strategije koje su njihovo zemlje primenjivale tokom izbegličke krize. 

D. Kashavelov za UNHCR, Flickr
Žena izbeglica u kampu u Harmanliju, Bugarska.

Fotografija: Petros Giannakouris/AP

EU izveštaj upozorava da su deca postala poželjna meta za kriminalne bande i izražava zabrinutost za hiljade maloletnika koji su nestali sa vidika zvaničnika

Četvoro dece migranata u izbegličkom kampu u Grčkoj. Najmanje 10.000 maloletnika bez pratnje nestalo je sa ‘radara’ zvaničnih agencija otkako su stigli u Evropu. 

Kriminalne bande koriste evropsku migrantsku krizu da prisile više ljudi u seksualni rad i druge oblike ropstva, prema navodima EU izveštaja o trgovini ljudima.

Tokom 2015. godine više od 700.000 ljudi je prošlo zemljama Zapadnog Balkana kako bi došli do Evrope i našli sklonište od rata. Od samog početka izbegličke  krize NVO Atina je svojim aktivnostima na terenu, ali i programima koje inače vodi – Sklonište za žrtve trgovine ljudima, dala svoj doprinos u pružanju žaštite najranjivijih među njima.